„Те бомбе су смештене у посебно уређена складишта, од којих се део налази у Европи, најближа нама је у Авијану у Италији. То је база из које се полетало на Крајину, Републику Српску и СР Југославију од 1992. То је посебно уређен простор који чува јединица задужена за нуклеарно наоружање, јер питање је како га сачувати да не би дошло до неке нежељене ситуације. Ако се нареди, то наоружање се припрема и подешава под крило авиона и иде на борбени задатак“.

Радић додаје да Америка поседује и моћно нуклеарно оружје које није размештено у Европи, интерконтиненталне ракете које се налазе на територији Сједињених Америчких Држава, а ту су и ракете које су укрцане на бродове, које су тамо где је носач авиона у одређеном моменту.

Радић објашњава да је нови потез који су Американци повукли, који излази ван оквира правила игре, размештање ракета са нуклеарним бојевим главама у бази у Румунији.

„То су лансери са ознаком МК41, то је заправо вишенаменски лансер предвиђен за наоружавање бродова, који прихвата противбродске ракете, противавионске, али и крстареће ракете Томахавк. Американци су те лансере поставили у Румунију као део противракетног штита и инсистирају на томе да су искључиво за ту намену, дејство против циљева у ваздушном простору, али то није тачно. Тај лансер, без преправке има крстарећу ракету која спада у средњи домет, значи онај који је раније био забрањен“.

Радић додаје да Американци имају навику да повлаче потезе који су увек под образложењем које звучи логично, али заправо, то је за Русе изазов, јер Русија нема размештај у савезничким базама, она се ослања на оно што се налази на њеној територији.

Дакле, америчко нуклеарно наоружање може да досегне докле год може да досегне америчка авијација. Амерички борбени авиони показали су, каже, у безброј ратова да могу да досегну до сваког објекта дејства уз више или мање труда, зато што имају јако добро разређену обуку и рутински раде допуну горива у лету, али додаје да то није увек могуће, да је ипак ограничено.

„Питање је да ли можете доћи до Русије са танкером, а да он буде безбедан, али опет, САД ту има широк избор могућности. На тлу Европе имају своје борбене авионе и нуклеларне авионе и у Великој Британији, базу „Лејкенхит“, у Шпандалему у Немачкој и поменуту у Авијану. То су три основне базе, али треба знати да се редовно у европским базама појављују и стратешки бомбардери који могу да слете на један број аеродрома европских савезника, Енглеске, Пољске и на југу до Италије. Наравно, ти бомбардери могу и пре полетања из Америке да се наоружају крастарећим ракетама“.

Радић додаје да се број потенцијалних платформи стално проширује, зато што је традиција из Хладног рата да Американци одавно имају и опцију наоружавања тактичких борбених авиона својих савезника.

Александра Радића питали смо и какво је дејство једне од таквих бомби, шта се дешава када погоди циљ. Он подсећа да постоје различите снаге бојевих глава које се изражавају у килотонама и мегатонама.

„Килотона је еквивалент експлозије хиљаду килограма ТНТ-а, стандардног експлозива. Просечна бојева глава која се користи на крстарећим ракетама авиона, односно авиобомбама, може дословно да уништи један озбиљан град“, каже Радић.