Европа која се ових дана похвалила да су јој складишта гаса напуњена више од 90 одсто, заправо нема много разлога за ликовање у констатацији да је готово избацила руски гас из употребе. Тиме покушавају да замажу очи јавности колико их је то коштало, као што то покушава и амерички званичник нудећи „јефтинији и бољи гас“ од руског.
На то Спутњику указује стручњак за енергетику, главна уредница сајта Енергија Балкана, Јелица Путниковић.
ЕУ прича о успеху
Ових дана је прво о пуним складиштима природног гаса славодобитно известила Европска унија, констатујући да је удео руског гаса у увозу тог блока пао на само 8,4 одсто и да ће, ако настави тим темпом до 2027. године, потпуно прекинути са увозом тог руског енергента.
„Ово је дефинитивно прича о успеху и за Европску комисију, и за енергетско тржиште држава чланица јер су успешно реаговале на чињеницу да у врло кратком року треба да пронаћу замену за огромне количине природног гаса које су раније увозиле из Русије“, похвалили су се из Брисела.
А председник америчког Представничког дома Кевин Макарти најавио је да планира да промовише извоз америчког природног гаса на предстојећем састанку с колегама из Г7 у Јапану, све у настојању да Европа у потпуности направи отклон од руског гаса.
„Ако заменимо руски природни гас америчким само у Европи на годину дана, смањили бисмо за 218 милијарди тона емисију угљен-диоксида, јер је наш природни гас чистији. Америка би била економски јача, наше цене би биле ниже и свет би био безбеднији“, рекао је Макарти.
Јелица Путниковић истиче да Американци заправо не могу да замене руски гас, како би то желео Макарти.
Американци нису повећали капацитете
„Амерички произвођачи природног гаса, било из гасних бушотина, било добијеног прерадом шкриљаца, нису повећали капацитете толико да могу да надоместе оне количине које су увожене раније из Русије. Треба притом рећи да је Европа, поред тога што се хвали да је смањила увоз руског гаса, често куповала контигенте ЛНГ гаса који су стизали из Русије, а препродавале су их кинеске или неке друге трговачке компаније“, истиче уредница Енергије Балкана.
Према писању невладине организације „Глобал витнес“, у седам месеци ове године, Белгија и Шпанија су биле други и трећи највећи купци руског ЛНГ-а после Кине. Анализа познате компаније „Кплер“ која се бави тржиштима, показала је да Европска унија увози око 1,7 одсто више руског ЛНГ-а у односу на онај рекордно висок увоз из прошле године.
Путниковићева, притом, указује на то да када се Европљани хвале смањењем увоза јефтиног руског гаса не помињу колико их је коштао онај из САД, Норвешке, Азербејџана и других земаља. То што су складишта пуна последица је, каже, пре свега чињенице да је прошла зима била релативно блага, да се нису потрошиле велике количине гаса. Уз то, гас је прошле јесени поскупео па су многи купци смањили потрошњу гаса прелазећи на друге енергенте.
Стечајеви све говоре
Холандски ТТФ индекс цене гаса, који се сматра најреферентнијом берзом за тај енергент, кретао се пре десетак дана око 38 евра по мегават-сату, што је готово дупло више него пре почетка руско-украјинског сукоба када је она износила око 20 евра. Велепродајне цене гаса су и даље осетно више од оних у прошлој деценији, а чињеница да су европска складишта већ попуњена не гарантује даљи пад цена, оцена је аналитичара гасног тржишта, Тома Марзека Мансера. Питање је, како каже, хоће ли наредна зима бити хладнија од прошле.
И из Међународне агенције за енергетику су недавно упозорили да велика попуњеност ЕУ складишта гаса није гаранција стабилизације тржишта. Хладна зима, као и прекид испорука руског гаса гасоводом у ЕУ, како су напоменули, лако могу да доведу до нестабилних цена и до тога да тржиште изгуби десет милијарди кубних метара гаса.
„Привреда која већ осећа последице скупих енергената па и природног гаса, тражи од својих држава да је заштите високих цена. Ниједна држава, међутим, која мора из свог буџета или на други начин да надомести скупе енергенте неће до бесвести моћи да троши новац на помагање становништву и привреди. Заправо ће се врло брзо доћи до тога да ће се побунити не само грађани, већ и привредници, тражећи да се увози што јефтинији гас“, оцена је Путниковићеве.
Пошто цена гаса директно утиче на цену електричне енергије, немачки министар привреде Роберт Хабек је од канцелара Олафа Шолца недавно тражио субвенцинисање њене цене и за индустрију, посебно ону тешку која троши доста струје. У супротном, немачка привреда која је већ у рецесији ће остати без индустријске базе. Шолц је одговорио негативно, упркос томе што је до маја евидентирано 4.270 захтева фирми за стечај.