Према његовим речима, Бајден и његов тим посматрају Трампа и његов покушај да анулира последице глобализације као погрешан пут у односу на „неумитне токове“ који би требало поново да се ревитализују.

Америка враћа глобализам – чвршће против Русије

Ту се више не ради о Америци, већ о једном глобалном погледу на свет, односно окретању ка глобалистичким тенденцијама, истиче Гајић.

У спољној политици то значи враћање на мултилатерализам и јачање НАТО-а, као и позиције које је Обама имао са Европском унијом, као и радикализацију, односно један „чвршћи став према Русији“ којој су уведене санкције 2014. године са почетком украјинске кризе, додаје он.

„Вероватно ће доћи и до ресетовања, односно покушаја враћања односа са Ираном у онај оквир у време кад је постигнут Споразум о коришћењу нуклеарне енергије, као и промене приступа према Кини везано за трговинске односе тако што ће се Бајденова администрација односити према Кини на један дискретнији, дипломатичнији начин“, каже Гајић.

Политика према Србији – делегирање Немачке

Што се тиче односа према Балкану, за очекивати је повратак на политику која је трајала у континуитету од 2000. до 2016. године, односно покушаће да се Америка постави као доминантни фактор који би заједно са ЕУ требало да трајно „зацементира резултате америчке спољне политике из деведесетих“.

Кад је реч о Србији, поново ће опција америчке спољне политике бити да се не излази у сусрет нашој земљи и њеним захтевима, већ ће се ићи на „делегирање Немачке да врши притисак у име ЕУ да Србија призна независност Косова без неких конкретних уступака“, сматра Гајић.

„Што се тиче Републике Српске, односно ситуације у Босни и Херцеговини, вероватно ће бити већи притисак да се изврши ревизија Дејтонског споразума, нешто слично дешавањима из 2010. године кад су вршени притисци на Додика да се иде у правцу ревизије Дејтона ка унитаризацији, којима је РС успешно одолела у том периоду“, сматра Гајић.

„Флексибилно тумачење“ Вашингтонског споразума

Гајић сматра да Вашингтонски споразум вероватно неће бити формално анулиран, али ће у случају да једна или обе стране потписнице не испуне неку од ставки, Бајденова администрација вероватно то „врло флексибилно тумачити“.

Према његовим речима, Бајденова администрација неће инсистирати на том споразуму, поготово не на отварању амбасаде у Јерусалиму од стране Србије, јер они ту имају један другачији приступ у односу на Трампову администрацију.

„Вероватно ће оно што се тиче инвестиција и отварања њихове канцеларије остати на снази, али ће, рецимо у случају да Албанци крену да крше одредбу о годину дана уздржавања од политике додатног признавања Косова, они према њима бити неупоредиво блажи“, закључио је Гајић.