Америка провоцира велики сукоб на Далеком истоку: Гурају Кину на ивицу црвене линије

Спремност САД да војно интервенишу уколико се Пекинг одлучи за инвазију на Тајван има за циљ да се Кина испровоцира, а затим и оптужи за агресивну акцију. Позадина је стварање азијског НАТО.

Спремност САД да војно интервенишу уколико Пекинг изврши инвазију на Тајван, о чему је приликом посете Токију посведочио Џозеф Бајден, приближавање је црвеној линији коју је Кина, доследна у ставу да уједињење са давно отцепљеном покрајином не подразумева војни аранжман, давно исцртала.

Русија и Кина – највеће претње у стратегијама Пентагона

Оваквим изјавама којима се паралелно са Русијом заоштравају и односи са Кином, уверен је политички аналитичар Александар Павић, САД демонстрирају спремност да разбију могућност стварања нове осовине на Евроазијском тлу.

„Кина и Русија фигурирају као две највеће претње у свим новим стратегијама и оценама Пентагона и америчке одбране. У покушају обуздавања Кине, САД играју на Тајван као важну карику у ланцу спречавањa Кинеза да имају отворен приступ океанима. Друго, они својим провокативним изјавама и антикинеским савезима са Јапаном, Индијом и Аустралијом терају Кину да одговори не само реторички већ и демонстративно“.

Супротно потписаним документима

Дугогодишњи спољнополитички уредник Тањуга Борисав Коркоделовић подсећа на чињеницу да Кина није заговарала војну интервенцију већ, напротив, увек говорила да је њен једини циљ уједињење са Тајваном у оквиру формуле – једна земља два система.

Несумњиво ће, сматра наш саговорник, Бајденова изјава охрабрити челницу Тајвана да на њој базира даљу идеју о независности, иако је она, опомиње Коркоделовић, у супротности са закључцима низа документа потписаних од стране званичника Пекинга и Вашингтона у којима се инсистира на принципу једне Кине.

Такође, оваквим ставом, Бајден се, указује Коркоделовић, удаљио и од Кисинџерове формуле помирења у којој је формулисана стратешка неодређеност Вашингтона по питању статуса Тајвана

Концепт за обуздавање Кине

Све то објашњава реакцију кинеских руководилаца и представника Министарства спољних послова који су рекли да чврсту решеност Кине да брани свој суверенитет нико не би требало да потцењује.

„Они увек инсистирају на томе да је Тајван кинеско унутрашње питање које ће бити решено сагласношћу двеју страна народа на обема странама тајванског мореуза“, оцењује Коркоделовић.

Незанемарљива и речита је и идеја Индопацифичког форума – концепта за економску, војну и еокномску сарадњу земаља које се налазе у окружењу Кине, коју је, наводи Коркоделовић, приликом боравка у Азији ових дана промовисао Бајден.
И самит, заказан за сутра, указује он, има исти циљ – обуздавање раста Народне Републике Кине.

Насилне симетрије

Додатна учитавања „намера“ Кине, могу се, каже, објаснити само ако се ставе у шири контекст – идеје САД о проширењу НАТО на територију Азије.

У том кључу, верује, треба тумачити и повлачење паралела између Украјине и Тајвана са инсинуацијама да би опасност могла да се прелије и по читавој Азији и Јапану.

„По неким проценама у Кини, острво у источном кинеском мору око кога се споре Кина, Тајван и Јапан могло би послужити као повод да се интернационализује тајванско питање. Позадина оваквог маневра је покушај ширења НАТО алијансе на Азију о чему су последњих месеци нарочито гласно говорили британски званичници – министарка спољних послова и министар одбране, који и не крију своје жеље“.

Одвајање геополитичког блока

Одвајања геополитичког блока под англоамеричком контролом од остатка света, где долар и даље може да игра главну улогу и где Американци имају монопол не само на финансијску и економску већ и енергетску политику, у функцији је одржавања америчке доминације, каже Павић.

„ То су Северна Америка, ЕУ, Аустралија и Јапан као и савезништва која могу да се направе на антируској и антикинеској основи“.

Јаким нервима на провокације

На питање, да ли се и када назире излаз из ове кризе те да ли би Кина могла испровоцирана да направи неки агресивнији корак, Коркоделовић каже да се то у наредним година, извесно, неће десити, о чему су своје прогнозе изнели и амерички војни команданти.

„Пекинг ће се држати формуле о мирном уједињењу о чему сведоче и изјаве америчких војних званичника који верују да Кина у наредних шест година неће предузимати никакве кораке. Има нагађања да би мирно уједињење са Тајваном могло да буде 2049. када ће Кина обележити 100 година од формирање социјалистичке државе„.

До тада, уверен је Коркоделовић, Кина ће јаким нервима одговарати на провокације и неће дозволити,да буде увучена у неку замку, посебно, додаје, јер и сама тврди да јој је неопходно тридесет година да оствари задате циљеве.
Унутрашњи слом Америке?

Павић, пак, верује да се излаз из кризе крије у унутрашњем слому америчком система, јер ако Републиканци освоје и Представнички дом и Сенат, Бајдену може лако да се насмеши импичмент што би, каже, Америку могло да уведе у дубоку унутрашњу кризу.

„Тога су свесне Демократе и људи око Бајдена који покушавају да заоштре глобалну ситуацију, чак по цену озбиљнијег сукоба, свесни да се у таквим околностима људи окупљају око лидера своје земље. Ипак, минимална подршка коју Бајден ужива не улива поверење у генијалност те идеје“