Америка планира да помогне Украјини да нападне Крим

Годинама, Сједињене Америчке Државе су инсистирале на томе да је Крим и даље део Украјине. Ипак, Бајденова администрација је држала чврсту линију од почетка руске војне операције у Украјини, одбијајући да Кијеву обезбеди оружје које му је потребно за гађање тог полуострва које Русија користи као војну базу, пише „Њујорк тајмс“.

Сада та линија почиње да се омекшава, наводи се у тексту под називом „САД желе да помогну Украјини да нападне Крим“.

После вишемесечних разговора са украјинским званичницима, Бајденова администрација коначно почиње да признаје да Кијеву можда и јесте потребна моћ да удари на „руско светилиште“, пише лист позивајући се на неколико америчких званичника, додајући да је та одлука могућа упркос што би тај потез повећао ризик од ескалације.

Крим, између Црног и Азовског мора, дом је десетинама хиљада руских војника и бројних руских војних база.

Званичници Беле куће инсистирају да нема промене у ставу. Крим, кажу, припада Украјини.

„Ми смо током целог рата говорили да је Крим Украјина и да Украјина има право да брани себе и своју суверену територију у својим међународно признатим границама“, рекла је портпаролка Савета за националну безбедност Адријен Вотсон.

Приватно, војни и административни званичници довели су у питање корисност украјинског фокусирања напада на Крим, тврдећи да кијевска војска има боље мете на другим местима на бојном пољу.

Али Бајденова администрација је почела да верује да ако украјинска војска може да покаже Русији да њена контрола над Кримом може бити угрожена, то би ојачало позицију Кијева у свим будућим преговорима. Поред тога, страхови да ће Кремљ узвратити коришћењем тактичког нуклеарног оружја су избледели, рекли су амерички званичници и стручњаци, иако су упозорили да ризик остаје.

Ново размишљање о Криму, показује докле су званичници Бајденове администрације стигли од почетка рата, када су били опрезни да чак и јавно признају да Сједињене Државе обезбеђују противваздушне ракете Стингер за украјинске трупе.

Али током сукоба, Сједињене Државе и њени савезници из НАТО-а су постепено попуштали ограничења које су себи ставили, прелазећи са обезбеђивања Јавелина и Стингера на напредне ракетне системе, системе противваздушне одбране Патриот, оклопна борбена возила, па чак и неке западне тенкове да би Украјини дали капацитет за напад против руске јурише.

Сада, наводи „Њујорк тајмс“, Бајденова администрација разматра шта би био један од њених најхрабријих потеза до сада, помажући Украјини да нападне полуострво које председник Русије Владимир Путин сматра саставним делом своје потраге за враћањем некадашње руске славе.

Амерички званичници разговарају са својим украјинским колегама о коришћењу оружја које испоручује Америка, од ракетних система ХИМАРС до борбених возила Бредли, да би се евентуално гађала тешка контрола Путина над копненим мостом који функционише као критични пут снабдевања који повезује Крим са Русијом преко руских окупираних градова Мелитопољ и Мариупољ.

Међутим, Бајден још није спреман да Украјини да ракетне системе дугог домета који би Кијеву били потребни за напад на руска постројења на полуострву.

Украјински званичници дуго су инсистирали да је Крим важна мета њихових напада и да је наставак војног притиска на тамошње руске базе значајан део њихове стратегије. Украјински војни званичници такође су разговарали са америчким званичницима о важности повећања притиска на руски задњи ешалон на Криму, који подржава војне операције у другим деловима Украјине.

Са црноморском флотом, великом руском ваздушном базом, командним пунктовима и логистичким чвориштима која подржавају руске операције у јужној Украјини, полуострво представља главни фокус у борбеним плановима Кијева.

„Бредлијима“ на Крим

Одлучујући да „бредлије“ преда Украјини, Бајденова администрација се приближила одлуци да Кијеву обезбеди нешто за шта су високи украјински званичници већ месецима молили Сједињене Државе: директну америчку помоћ Украјини да крене у напад — укључујући циљање на Крим.

„Бредли“ су оклопни транспортери опремљени снажним топовима муниције од 25 милиметара и вођеним пројектилима који могу да се боре против руских тенкова.

Фредерик Б. Хоџис, генерал-потпуковник у пензији и бивши највиши командант америчке војске у Европи, рекао је да би у наредним месецима украјинске трупе могле да искористе Бредлије да помогну да пресеку копнени мост.

Могућност да се ослоне на војне базе на Криму за инсценирање био је главни разлог зашто су руске снаге прошле године успеле да заузму земљиште на југу Украјине, рекао је амерички званичник. Учинити те снаге мање способним кључни је циљ Украјинаца на бојном пољу.

„Украјина би могла да искористи „бредли за померање снага низ главне путеве, као што је М14, који повезује Херсон, Мелитопољ и Мариупољ“, додао је Сет Џонс, виши потпредседник Центра за стратешке и међународне студије. „Свака украјинска пешадија која напредује кроз ове области суочила би се са значајном ватром са руских положаја, а „бредли“ нуди корисну ватрену моћ и заштиту за трупе“.

„Бредлији“, заједно са британским тенковима и оклопним борбеним возилима које су Француска и Немачка договориле да пошаљу, могли би да буду авангарда оклопних снага које би Украјина могла да ангажује у контраофанзиви ове зиме или пролећа, кажу аналитичари владе и независни аналитичари.

„Мислимо да је сада право време да појачамо нашу подршку Украјини“, рекао је британски министар спољних послова Џејмс Клеверли у уторак током посете Вашингтону. „Не можемо дозволити да се ово одуговлачи и постане нека врста застоја у Првом светском рату“.

Британско министарство одбране навело је у поруци на Твитеру прошле недеље да је Русија последњих недеља појачала одбрамбена утврђења у централном Запорожју, провинцији на југу Украјине у близини копненог моста и где Русија има велике снаге.

Ако се Украјина фокусира на Запорожје, онда ће први напад морати да укључи и гађање мета близу Крима. „Велики украјински продор у Запорожју би озбиљно довео у питање одрживост руског ‘копненог моста'“, наводи се у британској процени.

Украјина такође има ХИМАРС, далекометне ракетне системе које је обезбедила Америка. Са прошлогодишњим повратком управе над Херсоном на југу, украјинске предње линије сада могу да их користе да погоде главне руте снабдевања које излазе са Крима, рекао је један амерички војни званичник у интервјуу.

Ове недеље, највиши амерички и украјински команданти одржаће састанак на високом нивоу у Немачкој како би се изборили са планирањем офанзиве, рекао је други високи амерички званичник. Вежба, рекао је званичник, има за циљ да усклади украјинске борбене планове са врстама оружја и залиха којима савезници из НАТО-а доприносе.

Украјински званичници се плаше да њихова земља не може да преживи године застоја у сукобу док Русија наставља да напада градове и места. Тако да не виде превише избора осим да циљају Крим и доведу га у опасност, рекао је високи амерички званичник, напомињући да се то питање појавило на недавним састанцима на високом нивоу у Белој кући.

Ипак, упркос додатном наоружању, Бајденова администрација не мисли да Украјина може војно да заузме Крим — и заиста, и даље постоји забринутост да би такав потез могао да натера Путина да узврати одговором због којег би ситуација ескалирала. Али, кажу званичници, њихова процена сада је да Русија треба да верује да је Крим у опасности, делом да би ојачала позицију Украјине у свим будућим преговорима.

Демонстрирањем способности да удари на Криму, кажу амерички званичници, Украјина би могла да покаже да руска контрола није успостављена. Бајденова администрација такође све више верује да би ударање у позадинске линије Русије које излазе са Крима могло озбиљно да оштети способност Москве да даље помера своје линије фронта, кажу званичници.

„Без Крима, цела ствар би се распала на делове“, рекао је Евелин Фаркас, водећи званичник Пентагона за Украјину током Обамине администрације.

Допринос промени размишљања је ублажавање страха да би циљање на Крим натерало Путина да употреби тактичко нуклеарно оружје, кажу званичници. „Чини ми се као да администрација све више признаје да претња руске ескалације можда није оно што су раније мислили“, рекао је генерал Хоџис.

Док украјински удари у самој Русији и даље изазивају ескалацију забринутости америчких званичника, реакција Москве на периодичне украјинске специјалне операције или тајне нападе на Криму, укључујући руске ваздушне базе, командна места и бродове у црноморској флоти, је ублажена.

„Постоји више јасноће о њиховој толеранцији на штету и нападе“, рекла је Дара Масикот, виши истраживач политике у РАНД корпорацији. „Крим је већ био погођен много пута без масовне ескалације Кремља.“

Ипак, Путин и руска јавност виде Крим као део Русије, тако да би тамошњи удари могли да учврсте руску подршку рату, оцењује „Њујорк тајмс“.

Амерички званичници кажу да не знају како ће Путин реаговати ако Украјина нападне Крим користећи оружје које испоручује Америка.

Масикот је рекла да ниједан од неколико украјинских напада на Крим до сада није угрозио способност Русије да задржи своја права на полуострво. „Тако да они можда нису тачан тест руске одлучности по овом питању“, рекла је она.

Недодирљиво уточиште за руску војску

Прошлог месеца, амерички државни секретар Ентони Блинкен је поновио сталну америчку политику према Украјини — да Бајденова администрација настоји да помогне земљи да поврати територију освојену током и после специјалне руске операције прошле године.

„Наш фокус је на томе да наставимо да радимо оно што смо радили, а то је да осигурамо да Украјина има у својим рукама оно што јој је потребно да се брани, што је потребно да се одупре руској агресији, да поврати територију која јој је одузета од 24. фебруара“, рекао је Блинкен на самиту Савета извршних директора „Вол стрит журнала“. По дефиницији Блинкена, та територија не укључује Крим.

Тај став је, кажу критичари, у великој мери дао руској војсци недодирљиво уточиште из којег може да нападне Украјину.

„У суштини смо поставили ограничења Украјини, говорећи да ће се овај рат водити на вашем тлу, а не на руском тлу“, рекао је Филип Бридлов, пензионисани генерал ваздухопловства са четири звездице који је био врховни командант НАТО савезника за Европу када је Русија присвојила Крим 2014. „Дати Русији уточиште за борбу, без страха од прекора, апсолутно је апсурдно. Нема војног смисла“, рекао је он.