Америка је остала трагично усамљена у гласању у УН против резолуције о Гази

Сједињене Америчке Државе завршиле су жестоко изоловане након што је само 12 земаља подржало Вашингтон и Израел у Генералној скупштини Уједињених нација у њиховом противљењу усвајању резолуције о хуманитарном примирју у Гази, пише британски „Гардијан“.

Један сат након што је Израел проширио своју офанзиву у Гази, резолуција коју је поднео Јордан усвојена је у УН У Њујорку са 120 гласова за, 14 против и 45 суздржаних.

Такав исход био је невероватан јер је показао ограничену подршку за једну од светских супер-сила, а чак су и Француска, Шпанија и Велика Британија одбиле да се придруже САД у гласању против резолуције, констатује се у тексту.

Поделе унутар Европске уније, видљиве последњих недеља, такође су огољене: блок 27 држава гласао је на три различита начина. Хрватска и Мађарска су, на пример, биле против усвајања, Шпанија и Француска за, али су већином били суздржани. Међу суздржанима је била и Србија.

Шест гласова које су за своју страну придобиле САД дошли су са Пацифичких острва: Фиџи, Тонга, Маршалска острва, Микронезија, Науру и Папуа Нова Гвинеја.

У данима који су претходили гласању, у настојању да обезбеди максималну подршку Јордан је прилагодио своју почетну резолуцију и одустао од позива на прекид ватре у корист одрживог хуманитарног примирја. Такође, додато је да ослобађање заробљеника мора бити безусловно.

Али Канада, уз подршку САД, рекла је да ова прилагођавања нису довољна пошто се у предлогу није помињао Хамас, већ се уместо тога осуђују „сви напади и насиље против палестинских и израелских грађана, укључујући све акте терора и неселективне нападе“. Такође, таоци које држи Хамас нису описани као такви, већ се уместо тога наводи да су илегално држани као заробљеници.

Америчка амбасадорка у УН Линда Томас Гринфилд рекла је да је одбијањем да се именује Хамас, предлог резолуције оснажио ову, како ју је назвала, милитантну организацију.

Када је на гласање стављен канадски амандман којим се именује Хамас, а заробљеници описују као таоци, Канада и САД су победиле са 88 према 55 гласова. Свих 27 држава ЕУ и Велика Британија подржале су амандман. Али за гласање у Генералној скупштини, за разлику од мањег Савета безбедности УН, потребна је двотрећинска већина, па да канадски амандман није прошао.

То је оставило изасланике УН пред избором: подржати позив Јордана на хуманитарно примирје, без помињања Хамаса, или се уздржати или гласати против. Осам земаља ЕУ на челу са Француском подржало је резолуцију. Међу великим силама које су биле суздржане биле су Аустралија, Индија и Велика Британија.

Амерички савез који је гласао против резолуције представља само седам одсто места у Генералној скупштини, пише „Гардијан“.

Јордан је био одушевљен исходом, а министар спољних послова ове земље Ајман Сафади је рекао да она представља „јасан став против израелског рата, против убијања Палестинаца, против ратних злочина, на страни међународног права“.

Подсећа се да је резолуција необавезујућа и више ослика светско мишљење. Савет безбедности, који може да донесе обавезујуће резолуције, није био у стању да усвоји предлог о кризи у Гази а да ни Русија ни САД не ставе вето.