Америчко насиље над свима: У тренутку су остали у потпуној изолацији – чак и од најближих савезника

Амерички вето на пријем Палестине у УН показује да је Вашингтон изолован по овом питању. Став Америке, да Палестину не би требало примити у чланство у светској организацији, нису подржали ни њихови најближи савезници из Европе и Азије.
На пријем Палестине у пуноправно чланство Палестине у УН, САД су морале да уложе вето као последње средство и осталесу у потпуној изолацији, што је, на крају гласања приметио и шеф руске мисије на Ист риверу, Василиј Небензја, примећује Борислав Коркоделовић спољнополитички аналитичар и некадашњи уредник агенције Танјуг.

Пропало америчко лобирање
Према његовим речима, вашингтонске дипломате сасвим сигурно су лобирале за подршку.
„Американци увек настоје да им вето буде последње решење, јер знају оно што је Небензја рекао, да то води у изолацију и осуду, поготово у овим тренуцима, када се ствари одвијају трагично у Гази“, истиче Коркоделовић за Спутњик.
Међутим, десило се све супротно од онога што је Бела кућа очекивала. Међу чланицама које су подржале палестинско чланство нашле су се чланице ЕУ, Словенија, Малта и Француска, Еквадор који је са садашњом администрацијом веома близак Вашингтону, Јапан и Јужна Кореја, најближи амерички савезници на Далеком Истоку, док су Сијера Леоне, Мозамбик и Гвајана, због економског статуса и унутрашњих прилика државе веома подложне политичком притиску.

Посебна прича је Алжир, подносилац резолуције за пријем Палестине. Ова афричка држава веома је ангажована од почетка кризе у Гази у корист решења које би задовољило тежње Палестинаца.
„На томе веома сарађује са Русијом и Кином у савету безбедности. Коначно, Алжир је једна од држава које одлучно одбијају да успоставе дипломатске односе са Израелом управо због питања Палестине“, констатује Коркоделовић.
Аргументи Вашингтона у прилог пријему Палестине
Вашингтон је за вето користио оне аргументе за које других дванаест држава сматрају да иду у прилог палестинском пријему у светску организацију, објашњава Коркоделовић.

Према његовим речима, став дванаесторице који су подржали палестински пријем је да је управо садашња ситуација, која прети да поприми много шире размере, тренутак када палестинску државу треба примити у чланство УН.
То би задовољило део тежњи Палестинаца, арапског и муслиманског света, па и оних држава које поштују изворне принципе УН.
„У суштини, криза која постоји између Палестинаца, Арапа и муслиманских земаља на једној страни и Израела на другој јесте нерешено палестинско питање“, наводи Коркоделовић и додаје да би амерички став могао да има и ширег значаја, па и да се одрази на косовско питање.
„Американци су казали да је пут за пријем Палестине као независне државе у УН договор између Палестинаца и Израела. То су подвукли неколико пута, да су потребни директни разговори између палестинских власти и Израела“, наводи Коркоделовић.

Трновит пут Палестине до УН-а
Палестина је, можда, држава са најтрновитијим путем ка пријему у УН. Он је почео још 13. Новембра 1974, када се вођа Палестинске ослободилачке организације (ПЛО) први пут обратио Генералној скупштини. Било је то и прво обраћање лидера једне организације која није чланица УН највишем светском органу. ПЛО је годину касније добио статус посматрача на Ист риверу.
Од када је 1988. Палестински национални савет прогласио независност Палестине, статус посматрача је уместо ПЛО добила ова организација. Међутим, Држава Палестина статус посматрача у УН добила је тек 2012. и то након неуспелог покушаја да постане пуноправни члан годину дана раније.

Да ли ће Палестина у будућности успети да постане чланица УН-а много зависи и од развоја садашње ситуације у појасу Газе, напомиње Коркоделовић.
Од почетка године, САД су у неколико наврата „набацивале“ идеју да би Вашингтон могао да размотри могућност да Палестина буде примљена.
„Мислим да је то више била куповина времена да се Израелу да прилика да оствари што је могуће више од својих циљева“, каже Коркоделовић, а овој тези у прилог иде и чињеница да се такви гласови више не чују.

Поједини независни аналитичари, у вези са развојем сукоба између Израела и Ирана, предлажу да би најбоље решење за Вашингтон било да иде на изнуђивање примирја у Гази, а да се потом упусти у спровођење концепта двеју држава и прихватање Палестине као чланице УН-а, закључује наш саговорник.