АМЕРИЧКО ЛИЦЕМЕРЈЕ: Зашто су „Панамски папири“ у реду, а Викиликс не?

Портпарол Стејт дипартмента Марк Тонер остао је начисто збуњен на молбу новинара да објасни у чему је разлика између објављивања „Панамских папира“ и докумената „Викиликс“, будуц́и да је став САД о Џулијану Асанжу и Едварду Сноудену увек био чврст и карактерисао их као криминалце, а обелодањивање тајних докумената као крађу.

Многи медији у САД су после објављивања „Панамских папира“ постали сумњичави, будуц́и да се у њима нису спомињали држављани Америке, док су стручњаци њихов изостанак протумачили као недостатак финансијске транспарентности, оцењујуц́и да не постоји потреба да грађани своје паре чувају у иностранству кад ионако могу да их крију код куц́е.

„Ви подржавате објаву „Панамских папира“, међутим, у случају „Викиликса“ и Едварда Сноудена, власти САД су говориле о крађи. Зашто?“, упитао је новинар АП Мет Ли Тонера за време редовног брифинга у Стејт департменту.

Иако је потврдио да је питање апсолутно легитимно, Тонер није могао да одговори на њега, рекавши да ће се о томе изјаснити нешто касније.

„Ми смо говорили о томе да свака професија, укључујући и правни сектор, треба да има одређену дозу поверљивости. Сада не могу да кажем да ли ћемо и овај случај посматрати као крађу информација“, рекао је Тонер.

Власти САД су у случају „Викиликса“ заузеле веома чврст став, називајући обелодањивање тих докумената крађом, а представница Стејт департмента Џен Псаки својевремено је говорила да ниједан патриота не би објављивао тајне информације своје земље и подвргавао људе опасности.

„Очигледно је да је у питању класичан пример лицемерја. Са једне стране, америчке власти покушавају да подрже обелодањивање тајних докумената, док у случајевима када су они на тапету, одговорне за то називају издајицама. У питању је тренд, изгледа“, објаснио је бивши агент ФБИ Колин Роули.

Тагови: Викиликс, Марк Тонер, Панамски папири, САД, Стејт дипартмент