Амерички стратег: Живимо у најопасније време по САД

Сједињене Државе и њена воно-идустријска база су лоше припремљене за еру обновљене конфронтације великих сила, сматра Елбриџ Колби. Русији одговара дуготрајни сукоб, а Кина се озбиљно припрема за рат за Тајван

Супротно америчким очекивањима, светска ситуација је веома суморна по Америку, а убрзо би могла да постане још гора, пише Елбриџ Колби, један од најистакнутијих спољнополитичких стратега Републиканске странке, за лист „Спектејтор“.

Зашто се онда многи наши лидери понашају као да се ствари по САД одвијају одлично, пита се Колби. Америци је потребна суштинска промена стратегије, али најпре је неопходно да се схвати да се САД налазе у озбиљним проблемима.

Рат у Украјини, који је очигледно постао приоритет Бајденове администрације, вероватно ће се продужити. Украјинска офанзива још траје, али озбиљне анализе показују да је сукоб у Украјини постао рат исцрпљивања.

Русија је у великој мери мобилисала своју економију и друштво за дуготрајне ратне напоре, а руске оружане снаге су се прилагодиле новим околностима.

Штавише, уопште нема знакова да је Москва озбиљно заинтересована за постизање мировног споразума. Напротив, изгледа да Руси сматрају да ће им продужавање рата омогућити значајне предности.

САД нису спремне за еру обновљеног ривалства великих сила

Русија је постала веома зависна од Кине, а руска економија је сада интегрисана у сферу Пекинга. То је начин на који је Русија избегла санкције Запада, које су јој, можда, нанеле одређену штету, али нису нимало промениле стратешке калкулације Москве, а камоли је приморале да се повуче из Украјине. Сада можемо очекивати да се Москва потпуно усклади са Пекингом, као и да ће се Русија, на неки начин, одужити Пекингу уколико избије рат на Тајвану.

Као резултат тога, Пекинг има огроман утицај и на Русију и Европу, а то добро објашњава зашто су током последњих годину дана учестале посете европских лидера Кини.

САД су постале водећи добављач војне помоћи за Украјину. Бајденова администрација тврди да ће сносити лавовски део снабдевања Украјине „колико год буде потребно.“ То значи да је Вашингтон уплетен у дуготрајни рат, који исцрпљује америчке залихе оружја и новца, као и нашу политичку одлучност.

Америчке војне залихе се неће значајно повећати у будућности. Америчка војно-индустријска база, упркос многим разговорима о томе, лоше је припремљена за еру обновљеног ривалства великих сила. Исправљање овог недостатка мора постати национални приоритет, али за то ће бити потребне године. Осим тога, већина Американаца не подржава значајно повећање војних трошкова. То је политичка реалност, којој треба додати и огромни амерички државни дуг.

Ова ситуација би могла бити подношљива када би „остатак света“ ишао истим путем као и САД. Али, то више није случај.

Кина не блефира

Оно што је најважније: сада је Кина увучена у жестоку конфронтацију са Америком и брзо наставља са војним развојем. Кина се, како изгледа, припрема за рат са САД. Истина је да су САД обновиле војно ангажовање у појединим азијским земљама, али ограничени обим ових напора очигледно није адекватан за опасност какву представља Кина.

Као резултат тога, корпорација РАНД недавно је оценила да војни баланс у Азији даје могућност Кини да брзо победи америчке снаге на Тајвану, оцењујући да „САД немају могућности да га ефикасно одбране.“

Ово је озбиљан проблем, који показује да Кина данас веома озбиљно схвата могућност рата са САД. Да војно јачање Пекинга служи само за показивање, војно ангажовање Вашингтона и економске мере које „смањују ризик“ од Кине вероватно би САД дали времена да се носи са Пекингом.

Ипак, све више знакова показује да кинеске припреме за рат нису блеф. Пекинг брзо исправља недостатке сопствених оружаних снага и убрзано гради свој нуклеарни арсенал. Пекинг продубљује односе са Русијом, Северном Корејом и Ираном, а кинески председник Си Ђинпинг редовно упозорава кинеске оружане снаге да се припреме за „стварни рат“. Нико не зна да ли ће Пекинг напасти и када, али изгледа да се за то заиста припрема.

Не треба заборавити ни да је Северна Кореја нуклеарна држава, са ракетама дугог домета које могу да погоде САД. Изгледа да ће и Иран такође ускоро постати нуклеарна сила.

Чињеница је да су ово године које представљају најопасније време за Американце, сматра Колби. Суочавамо се са стварном могућношћу рата великих сила, који бисмо први пут могли да изгубимо, а последице тога биле би катастрофалне.

Алтернатива је адекватна спољнополитичка стратегија САД, прилагођена овако опасној ери, која би се фокусирала на америчке суштинске националне интересе и која би дала приоритет односима са главним ривалом – Кином, закључује Колби. Али, почетак мудрости је да схватимо да се крећемо у погрешном смеру.