АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ: С 500 је за руске оружане снаге добитак који нема цену

Амерички медији се последњих дана наглашено баве тестирањима руског ракетног система С-500 „Прометеј“.

То је зенитни систем нове генерације, а амерички медији га хорски хвале и тврде да на последњим тестирањима показује изванредне резултате.

Наводе да је пре неколико дана погодио мету на рекордној удаљености од 481 километар. То је за целих 80 километара даље од претходног рекорда истог система.

Амерички медији се позивају на своју војну обавештајну службу, али не наводе где су Руси обавили та тестирања, а ни када се то догодило.

Специјализовани Military Watch Magazine оценио је да ће С-500 за руске оружане снаге бити „добитак који нема цену“. Посебно је указао да САД и друге водеће западне земље раде на хиперсоничним и усавршеним интерконтиненталним балистичким ракетама, а да ће С-500 бити први систем у свету који ће бити у стању да одбија нападе хиперсоничних ракета.

С-500 не хвале случајно. Треба да служи одбрани од балистичких ракета средњег домета, хиперсоничних крстарећих ракета, авиона, дронова и сателита на ниским орбитама.

Већина карактеристика С-500 све до данас је – најстрожа тајна. Упркос томе, сазнало се да је у стању да истовремено гађа до 10 балистичких надзвучних или хиперсоничних „циљева“.

The National Interest С-500 сматра аналогом америчког система THAAD.

Генерални конструктор концерна ПВО „Алмаз – Антеј“ Павел Созинов признао је да је С-500прављен са амбицијом да се побољшају могућности С-400– по домету, брзини гађања и броју циљева који се могу истовремено уништавати.

Созинов додаје: „Акценат је и на пресретању балистичких ракета, а то је већ задатак из области стратешке одбране“.

С-500 ће у одговарајуће руске јединице почети да стиже 2020-те.

Бивши заменик команданта ПВО Копнених снага Русије – генерал-пуковник Александар Лузан – има одређене замерке на С-500.

Не крије да му се свиђа што се од њега прави универзални противракетни систем:

„Није битан само домет. И 400 километара је већ гађање циљева који су иза хоризонта, а 480 и 500 километара – утолико више. Зато бојева глава С-500 мора имати меморисан циљ – да би могла сама да се на њега наводи. То је, у суштини, робот којем је свеједно да ли до циља мора да лети 400 или 500 километара. Да би систем био ефикасан потрено му је садејство летећих радара А-50 или А-100, на којем се управо ради.“.

Лузан посебно указује да С-500 за уништавање аеродинамичких циљева располаже ракетама које могу летели само у атмосфери и поставља питање:

„А шта са хиперсоничним циљевима и метама у блиском космосу где нема атмосфере? За то су потребне ракете са гасно-динамичким управљањем. Нећемо ваљда за С-500 користити и једне и друге ракете?!“