Амерички генерал позвао на напад на Кримски мост: НАТО традиција удара на цивилне објекте

Кримски мост (© Sputnik / Alexei Malgavko)

Амерички генерал Филип Бридлав, бивши главнокомандујући НАТО снага за Европу о 2013. до 2016. године, заузео се да Украјина нападне Кримски мост, наводећи да је он „легитимна мета“.

Од почетка специјалне војне операције Русије у Украјини, Кијев прети да ће напасти Кримски мост (познат и као Керчки мост) који повезује Кримско полуострво са копненим делом Русије.

Позив бившег команданта НАТО за напад на Кримски мост

„Не изненађује ме да су Руси забринути за Керчки мост. Он је невероватно важан за њих. Сада када је Запад дао ракете „Харпун“ (са дометом већим од 300 километара), мислим да Руси имају разлога да брину да ли ће Украјинци напасти мост“, рекао је Бридлав.

Амерички генерал рекао је да „не разуме оне који се противе тако агресивној акцији“.

„Чујем како доста људи пита да ли је исправно да Украјина изведе тако агресивну акцију и да ли Запад треба да је подржи, али не разумем такве аргументе. Русија је извршила инвазију на Украјину и изводи нападе не само из Украјине, већ и из Русије, Белорусије, са Крима, Црног мора“, рекао је Бридлав.

И Москва и Минск негирали су да Белорусија учествује у руској војној операцији у Украјини.

Историја напада НАТО на цивилну инфраструктуру

Наводи Бридлава у складу су са историјом НАТО напада на цивилну инфраструктуру.

Током бомбардовања СР Југославије 1999, Алијанса је нападала цивилне циљеве као што су мостови, болнице, школе, фабрике, па чак и споменици културе. Хјуман рајтс воч закључио је да је током напада на Југославију „између 489 и 582 цивила погинуло у 90 одвојених инцидената током операције НАТО“, пише Спутњик интернешнел.

И током војне интервенције у Либији, НАТО је користио сличан приступ, нападајући болнице, ресторане, па чак и приватне куће. У мају 2012, Хјуман рајтс воч известио је да су најмање 72 цивила погинула током ваздушне кампање НАТО у тој земљи.

Брус Гегнон, директор Глобалне мреже против наоружавања и нуклеарне силе у свемиру, каже да је НАТО тактика да гађа цивилну инфраструктуру „оно што силеџије раде“-
„САД, Велика Британија и НАТО су очајни и то очајање их чини још опаснијим. Они не показују поштовање према животу, иако рутински друге оптужују за то“, каже Гегнон.

Он додаје да Запад не мари за становништво Украјине, те да ту земљу користи „као оруђе за дестабилизацију и демонизацију Русије“.

„Када Вашингтон и Брисел кажу да ће сукоб у Украјини бити дуг, верујем да то и мисле. У исто време, морамо се запитати колико дуго Запад може да одуговлачи тај прокси рат, јер њихове економије почињу да колабирају услед контра-ефекта после увођења санкција Русији“, додаје Гегнон.

НАТО тражи начин да покаже да је у игри

Ово није први пут да се чују претње Кримском мосту током специјалне војне операције Русије у Украјини. Кружиле су гласине да Украјинци планирају напад на мост 9. маја, када Русија слави Дан победе.

Званичници Крима и Русије упозоравали су да би свака агресивна акција према Кримском мосту била третирана као терористички акт. Кремљ је саопштио да су предузете све неопходне безбедносне мере како би мост био безбедан.

Међутим, нови позиви на напад на Кримски мост не би требало да буду олако отписани, каже Гегнон.

„Америчко-британски-НАТО рат против Украјине и Русије за њих је пропаст, па траже начин да покажу како су и даље у игри. Због тога Керчки мост постаје могућа мета“, тврди Гегнон.

Кримски мост званично је отворен у мају 2018. године и он је од суштинске инфраструктурне важности, јер повезује Крим и копнену Русију. Поред моста са ауто-путем, ту је и паралелан мост којим пролази железничка пруга између Крима и Таманског полуострва у руској Краснодарској покрајини.

Крим се присајединио Русији у марту 2014. године, када је велика већина становништва на референдуму гласала за то.

rs.sputniknews.com
?>