Познати амерички политички аналитичар Патрик Бјукенен, некадашњи виши саветник америчких председника Ричарда Никсона, Џералда Фора и Роналда Регана објавио је на свом сајту колумну чији је наслов „Шта је амерички циљ у данашњем свету“ у којој је, између осталог, анализирао позицију САД данас у односу на ону коју је имала у време Првог и Другог светског рата. За оне који прате геополитику, његова колумна је прави бисер.
Након што је положио заклетву за четврти председнички мандат, Владимир Путин се из Кремља запутио ка Благовештенској цркви како би, пред камерама, примио благослов патријарха Кирила. Патријарх и свештеници у свечаним одеждама окружили су Путина, који се прекрстио.
За то време, свештене одежде из Сикстинске капеле је Ватикан транспортовао у њујоршки музеј уметности Метрополитен како би их носиле полуголе манекенке у секси ревији насловљеној ,“Небеска тела: Мода и католичка машта“.
Једна од манекенки је носила папску тијару.
Две Европе
Шоу се показао као сензација у секуларним медијима. У Минску, главном граду Белорусије, британска амбасада је 17. маја, поводом тзв. „Међународног дана против хомофобије, трансфобије и бифобије“, истакла дугину заставу. Белоруски МУП није био нарочито импресиониран.
– Истополне везе су фалш. А суштина фалша је увек иста – обезвређивање истине. ЛГБТ заједница и сва та борба за ‘њена права’, као и дан саме те заједнице – све је то фалш! Белорусија држи лекцију из моралне истине Великој Британији.
Шта се догађа? Научна студија сумира: „Статистички трендови у Европи показују две одвојене Европе: Запад је подвргнут процесу секуларизације, док се постсоцијалистички исток десекуларизује“.
Једна Европа се враћа Богу, а друга окреће леђа Богу.
Када Владимир Путин и Александар Лукашенко стоје на бранику традиционалних вредности против културних елита Запада, морално надметање Истока и Запада је изгубило своју јасноћу.
Па се питам, за шта се ми Американци залажемо данас? Шта је наш циљ у данашњем свету?
Борба против нацизма
У Другом светском рату, Американци нису имали сумњи да су на правој страни у борби против нацизма и милитаристичког Јапана који нас је напао у Перл Харбору.
У Хладном рату, веровали смо да је Америка на страни Бога против зле марксистичко-лењинистичке идеологије која је врхунцем прогласила комунистичку државу и идеју да нема Богом даних права.
Са нестанком моралне јасноће Хладног рата, како да окупимо Американце да се боре на другом крају света у местима која већина њих не може ни да нађе на карти?
Чланак Вашингтон поста од прошлог викенда полемише о потешкоћама истрајавања уколико би се упетљали у ратове са Ираном и Северном Корејом.
– Очекивало би се да САД и њихови савезници истрају, али са људским и материјалним трошковима који би били готово неизмерни, нарочито у случају корејског примера – рекао је истраживача Ранда, Дејвид Охманек.
Томе је професорка са Џон Хопкинс универзитета Мара Карлин додала:
– Ако желите да обезбедите да Пентагон може да планира и припрема ресурсе за потенцијални конфликт са Кином или Русијом, онда је улазак у конфликт са Ираном или Северном Корејом управо оно што не желите да урадите.
Корист од ратова
Човек просто мора да се запита колико би ових потенцијалних ратова – са Северном Корејом, Ираном, Русијом, Кином – могли да поведемо а да Америка не искрвари и не банкротира. Какву би разумну корист могли да извучемо из тих ратова, нарочито са Кином или Русијом, којом би оправдали цену тога?
Посматрајући прошлост, само је једна велика сила преживела прошли век као светска сила. Немачко, руско, аустроугарско и османско царство нису преживела Први светски рат. Други светски рат је окончао британско, француско, италијанско и јапанско царство. Совјетски Савез и Сједињене Државе су биле једине велике силе које су преживеле Други светски рат, а СССР се распао између 1989. и 1991.
Онда смо 1991. ми Американци кренули утабаном стазом империје, растурајући Ирак како бисмо спасили Кувајт. Осокољени тим ратничким тријумфом, залетели смо се у Авганистан, Ирак, Либију, Сирију и Јемен.
Иако смо и даље упетљани, сада говоримо о ратовима против Северне Кореје или Ирана, па чак и против Русије због анексије Крима, или Кине због анексије Јужног кинеског мора. Доналд Трамп је данас председник јер је народу рекао да ће ,“учинити Америку великом поново“ и стављати „Америку на прво место“.
Што нас враћа на питање: Шта је амерички циљ данас?
Уништење нацизма и фашизма је био циљ. Одбрана Запада против комунизма је био циљ. Али који циљ данас уједињује Американце?
Крсташки походи на демократију
То сигурно није покрштавање света као што се то радило пре много векова, или наметање западне владавине над човечанством као што је то било у доба империја од 17. до 20. века.
Крсташки походи за демократију више нису у моди од када су слободни избори које смо захтевали почели да као резултат дају Хамас, Хезболах, Муслиманско братство у Египту, Мактада ел Садра у Ираку и националисте, популисте и аутократе свуда од Азије, преко Блиског истока до Европе.
Можда је наша мисија да бранимо и штитимо оно што је за нас витално, да се држимо подаље од иностраних ратова када наши критични интереси нису угрожени и да поново ујединимо нашу подељену и завађену републику – уколико није прекасно за то.