После дебакла Хилари Клинтон, који је мало ко смео да предвиди 2016, демократе увелико трагају за кандидатом који ће се 2020. супротставити Доналду Трампу.

Помало парадоксално, потрага за новим лицем Демократске партије у први план је, барем засад, избацила једно прилично старо лице, и по годинама и по политичком стажу — 77-годишњег Џозефа Бајдена, нама познатог по ватреном залагању за агресију на нашу земљу, потпредседника САД у оба мандата Барака Обаме, који је пре тога чак 36 година био сенатор из државе Делавер.

Бајден, фаворит демократа

Анкете, наиме, показују да Бајденову председничку кандидатуру подржава готово 30 одсто регистрованих демократа, дупло, па и преко два пута више него његове најближе конкуренте — Бернија Сандерса, Елизабет Ворен и Камалу Харис, који имају по петнаестак и мање процената подршке.

Када је реч о новцу прикупљеном за кампању, подаци које доноси „Њујорк тајмс“ показују да је у другом кварталу Бајден у предности у односу на Елизабет Ворен, Сандерса и Камалу Харис, но, на првом месту је градоначелник Саут Бенда у Индијани Пит Бутеџеџ, са 24,9 наспрам Бајденова 22 милиона долара, иако анкете показују да га подржава мање од пет одсто потенцијалних гласача.

Поређења ради, како јавља Еј-Би-Си њуз, Трампова кампања је заједно са Републиканским националним комитетом у истом периоду прикупила укупно 108 милиона долара.

И још један податак који би могао да се покаже као значајан кад Американци изађу на биралишта следећег новембра — осим Камале Харис, која је индијско-јамајчанског порекла, сви остали водећи кандидати су белци; укључујући и сенаторку Елизабет Ворен, чији је ДНК тест показао да се лажно представљала као Индијанка. А Њут Гингрич, републикански политичар, тврди да су Трамп и републиканци „у озбиљној мери почели да привлаче подршку мањина“, и то упркос учесталим оптужбама за расизам на рачун актуелног председника САД.

Хилари имала јачу машинерију

Колику ће улогу расно питање, а колику новац одиграти у америчким председничким изборима 2020. године? Који ће демократа изаћи Трампу на црту, колике су Трампове шансе за реизбор, и шта уопште можемо да очекујемо од Америке после наредних председничких избора?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић и политиколог Александар Павић.

„Пре три године, читав апарат Демократске партије био је упрегнут како би се обезбедила победа Хилари Клинтон на унутарстраначким изборима за председничког кандидата, и то се знало унапред“, подсећа Обрад Кесић. „Овог пута постоји сличан осећај да естаблишмент жели да Џозеф Бајден буде кандидат демократа. Али још смо далеко од тога, већ и зато што је Бајденова изборна мрежа у овој фази далеко од оне коју је изградила Хилари Клинтон пре три године. С друге стране, чињеница је и да исти финансијери, који су пре три године подржавали Клинтонову, сад подржавају Бајдена. С тим што он није и једини кандидат у оквиру Демократске партије који подржава ту врсту глобалистичке политике — од двадесетак кандидата, таквих има 12 до 15 у овом тренутку“.

Шанса за Камалу Харис

Ипак, додаје Кесић, „међу Бајденовим главним конкурентима налазе се и двоје који не долазе из тог мејнстрима — Берни Сандерс и Елизабет Ворен — а уз то политику странке у доброј мери усмеравају и младе, прогресивне снаге из Конгреса, тако да се чак може рећи да је политички естаблишмент унутар Демократске партије доста слабији него што је био раније“.

„Бајден је класичан неолиберал који не може да привуче гласове радника који су изгубили посао због деиндустријализације Америке. Он уз то има и доста слабих тачака, почев од послова његовог сина Хантера у Украјини, а затим и у Кини. Чак се може рећи да би за Трампа он био идеалан противкандидат“, напомиње Александар Павић.

„Бајден је самоме себи највећи противник и највећа слабост“, сагласан је Обрад Кесић. „Због гафова које прави, што се више појављује у јавности, то му популарност све више опада. Зато и мислим да он на крају ипак неће успети да обезбеди председничку номинацију, и то је и разлог због кога естаблишмент доста снаге улаже и у кандидатуру сенаторке из Калифорније Камале Харис“.

Успон „прогресивних“ снага унутар партије, чије је најпрепознатљивије лице чланица Представничког дома из Њујорка Александрија Оказио Кортез, насупрот „умереног“ естаблишмента, који је много ближи политичком центру, партију, међутим, ставља пред неугодну дилему која је кудикамо озбиљнија од самог избора противкандидата актуелном председнику САД — ако буду инсистирали на идентитетским питањима и осталим контроверзним прогресивним темама, као што су мигранти, демократама ће бити практично немогуће да уђу у Трампово бирачко тело. А опет, буду ли исувише близу центру, као што је то била Хилари Клинтон, тешко да могу да се надају да ће проћи ишта боље од ње.

„Играјући на расну карту, демократе подижу тензије у друштву на опасне висине, што би могло да произведе огромне последице. Исто се односи и на питање миграната — то је јако важно за Трампове гласаче, а неки од екстремнијих кандидата у Демократској партији практично се залажу за потпуно отворене границе. Све то само додатно учвршћује Трампову бирачку базу“, коментарише Александар Павић.

„Оваква ситуација заправо одговара Доналду Трампу, који је нападом на најрадикалније представнице странке у Конгресу, предвођене Александријом Оказио Кортез, успео да натера све демократске кандидате да стану у њихову одбрану, а тиме и да прихвате њихове радикалне ставове које не дели шира популација“, указује Обрад Кесић.

Економија прва тема

Притом, додаје „Спутњиков“ саговорник из Вашингтона, главно питање америчких избора, као и увек, јесте економија, и све анкете показују да грађани јесу задовољни и да имају поверење у Трампово лидерство када је економија у питању. „То значи и да он има предност међу оним кључним, страначки неопредељеним гласачима“.

А како, поврх тога, каже Александар Павић, „чак и из Беле куће Трамп успева да одржи имиџ борца против естаблишмента, што бирачи жељни промена у Вашингтону и желе да виде, његова предност у овом тренутку је велика“ у односу на било којег председничког кандидата Демократске партије.

Закључује Обрад Кесић:

„Досад нико није успео да пронађе начин да уђе у Трампово бирачко тело и преотме му гласаче, упркос свим скандалима и нападима на њега. Демократе читаву своју стратегију базирају на нади да Трампови гласачи неће изаћи на изборе, или да ће га напустити ако он направи неку велику грешку. Искуство ми говори — ако се нека кампања само нада грешци противника и нема сопствену визију, унапред је губитничка“.