АМЕРИЧКА „ИСТИНА“: За „Вашингтон пост„ Срби не воле НАТО, не због агресије, него због руске пропаганде
Фото: Восток, РТ
„Вашингтон пост“ очекује да његови читаоци поверују да је недостатак српског ентузијазма за чланство у НАТО-у проузрокован „руским дезинформацијама.“
Наравно, то нема никакве везе са „одбрамбеним савезом“ који је бомбардовао земљу пре седамнаест година.
Понекад сте прочитали нешто слично у новинама и то вас је сигурно насмејало. Претходно, такав импулс био је резервисан за таблоиде попут немачког „Билда“ или британског „Сaна“ или америчког „Национал енкуирера“ или „Викли ворлд њуза“.
Познат је тип садржаја: „Елвисова гробница је празна“ или „Ал-Каида прети да ће бомбардовати „Коронејшн Стрит Сет“.
Све очигледне глупости, али ствари са нултим кредибилитетом на првом месту.
Такође, налазе се утврђене комичне вести, али у овом случају то више није баш смешно. Док сви знају да је жута штампа која је пуна истраживачког торокања, очекујемо боље од такозваних озбиљних медија на Западу. На жалост, у последње време, нарочито у току таласa „застрашујућих“ руских прича, њихов садржај постаје све више изазовнији.
Међутим, овом приликом, „Вашингтон пост“ заиста је бриљирао, настављајући тему где су руске „дезинформације“ или „мешање“ одговорне за сваки проблем који погађа америчку спољну политику, те да су утицаји руских медија главни разлог зашто Србија не жели да се придружи НАТО-у.
Сада, поновите oву реченицу два пута и пустите да одлежи мало.
Свако изнад тридесет година памти догађаје из 1999. године, када су САД предводиле војну организацију која је покренула 78-дневно бомбардовање СР Југославије. Србија је изашла са подацима да је 956 људи погинуло, а 5.173 рањено током агресије, а чак и амерички „Хјуман рајтс воч“ говори о 500 смртних случајева.
Поред тога, Београд тврди да је НАТО изазвао економску штету од око 100 милијарди долара, док је група међународних економиста проценила штету на 29.6 милијарди долара. За релативно сиромашну земљу, ови бројеви, када се упореде са укупним БДП-ом земље су огромни.
Осим тога, у периоду после сукоба, губитак контроле над Косовом се сматра националним понижењем.
Без обзира на који начин гледамо, штета од НАТО агресије је огромна. С обзиром како се то догодило, пре мање од стасавања једне генерације, прилично је очигледно да Срби имају легитимне разлоге због којих немају позитивно мишљење о НАТО савезу.
Међутим, ништа од овога није толико важно што „Вашингтон пост“, игра на карту „руске пропаганде“ и не саопштава реалне чињенице.
У колумни под насловом „Русија има план дугогодишње завере да утиче на балканску политику – САД могу да науче много од тога „, писац, Јарослав Висневски, тврди да Москва спроводи неку врсту лабораторијске комуникације на Балкану, односно као методе испитивања, пре него што их примени у САД.
И одатле, комад добија све више фантазије. На пример, он инсистира да „Руси осећају снажно да буду велика сила, те да морају бити укључени и присутни на Балкану.“
Верујте ми, ја сам живео већину времена у протеклих шест година у Русији, и никада нисам чуо да ниједан Рус помиње ово.
С друге стране, тачно је да многи Руси сматрају Србе као „братски“ народ, због заједничке вере и сличних словенских корена. Али исто тако некада су гајили слична осећања према Украјини и да отприлике осећају исто о Бугарској, Белорусији, па и о православној Грчкој, која је већ у Атлантском војном клубу.
Висневски наставља да тражи како је „руска пропагандна кампања“ веома фокусирана, на циљање углавном српско говорне словенско-православне заједнице унутар Балкана.
Главно средство руске информативне политике је телевизијска мрежа и интернет портал „РТ“, као и сервис „Спутњик Србија“.
Видите, ја сам био прилично сумњив да РТ има српску службу, јер сам био у Србији и нисам приметио било какво присуство. Дакле, проверио сам и њихов сајт, и РТ на српском језику не постоји, упркос трврдњи „Вашингтон поста“.
Сада, ако сте провели неко време у Београду, знате да Срби нису сјајни у енглеском језику, тако да већина покушаја да дођете до њих и разговарате на овом језику су већином узалудни. Такође, нисам чуо пуно ни немачки, француски, арапски или шпански да се говори тамо, као и други језици на којима се емитује РТ.
Имајући ово у виду, једини рационалан закључак је да Русија нема високо софистицирану или фокусираниу „пропагандну машинерију“ на Балкану, осим што радио „Спутњик“ има страницу на српском.
Бољи наслов за „Вашингтон пост“ би био: „Војни клуб који је бомбардовао земљу пре 17 година криви радио станицу због опадања популарности због тога што је једноставна чињеница да Русија никада није бомбардовала Србију, а НАТО јесте. И нема те пропаганде која може то да промени.
Брајан Мекдоналд,
Тагови: Бомбардовање, НАТО, Русија, САД
