Алијанса мења фокус: Кад не може Украјина, моћи ће — Грузија

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, AP Photo / Shakh Aivazov

НАТО појачава сарадњу са грузијским поморским снагама, правдајући то забринутошћу због руског војног присуства на Црном мору. Међутим, руски политиколози кажу да су Грузија, као и Украјина, од посебног интереса за Северноатланску алијансу због територијалне близине са Русијом.

Генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг у седишту НАТО-а се састаo са председницом Грузије Саломом Зурабишвили, након чега је изјавио да Грузија и НАТО деле забринутост због војног јачања Русије у црноморском региону и обелоданио је да ће интензивирати сарадњу на мору. То се односи и на обуку грузијске обалске страже и већу сарадњу између поморских снага Грузије и НАТО-а. —

НАТО и Грузија су се такође договорили да наставе са припремама те земље за чланство у Алијанси, али и да нико не треба да се меша у тај процес, истакао је Столтенберг.

Према његовим речима, Алијанса „никада неће прихватити да велике земље, попут Русије, покушавају да успоставе неку врсту сфере утицаја, где би имале право да решавају шта суседи могу и не могу да раде“.

Међутим, према уставним документима Алијансе, улазак Грузије, као и Украјине, у НАТО је немогућ, зато што на територији држава које ступају у НАТО не сме да буде конфликата и не смеју да имају отворена територијална питања.

Руски експерти су сагласни да приче о уласку Украјине и Грузије у НАТО, пре свега, носе „психолошки карактер“. С друге стране, таквом политиком оне не јачају своју безбедност, већ је напротив — угрожавају.

„Грузија, као и Украјина, од посебног су интереса за НАТО због територијалне близине са Русијом. Тренутно, док сарадња Алијансе са Украјином изазива многа питања, НАТО се фокусира на Грузију. Грузија и Украјина су црноморске државе. Сходно томе, сарадња са Грузијом омогућава НАТО-у да проналази разлоге за слање својих, а самим тим и америчких војних бродова у грузијске луке“, рекао је Игор Шатров.

Према речима експерта, додатни фактор је и то што су грузијске луке, за разлику од украјинских, у стању да примају велике ратне бродове.

„Украјина је, након што се Крим вратио у састав Русије, изгубила већи део војне, лучке инфраструктуре на Црном мору. Истовремено, луке у Грузији, посебно лука у Батуми, у стању су да приме велике НАТО бродове. Они сада улазе у грузијске луке са циљем да ’покажу своју заставу‘ и фактички са циљем да демонстрирају притисак на Русију“, објаснио је Шатров.

У Грузији ће идућег месеца бити одржане и велике војне вежбе „НАТО-Грузија“, на којима ће учествовати 17 земаља-савезника.

Генерални секретар НАТО-а је рекао да је циљ маневара подизање оперативности и координације снага, а такође и „слање сигнала“ о јачању сарадње између Грузије и Алијансе.

Најављено је да ће истог месеца генерални секретар НАТО-а лично посетити Грузију.

Институционална сарадња Грузије и НАТО-а почела је 1994. године, када је земља постала чланица програма Партнерство за мир. После Револуције ружа 2004. године, сарадња између Грузије и НАТО-а постала је још интензивнија, да би у априлу 2008. на самиту НАТО-а у Букурешту било потврђено да би могла да постане члан те организације ако испуни њене стандарде за пријем.

Премијер Русије Дмитриј Медведев раније је упозорио да би улазак Грузије у НАТО могао да доведе до „страшног сукоба“ и катастрофалних последица.

rs.sputniknews.com, Оливера Икодиновић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.