Алексеј Петрович Леонков: Руски одговор на агресију Америке била би фатална одмазда

Држава која би покушала да се обрачуна са Русијом практично би престала да постоји, каже истакнути руски војни експерт и аналитичар Алексеј Петрович Леонков који, такође, тврди да Американци сада имају проблем са обновом свог нуклеарног арсенала

Алексеј Петрович Леонков, саговорник „Печата“, је руски војни експерт, војни аналитичар и блогер. Завршио је Вишу авио-инжењерску академију у Харкову. Уредник је и комерцијални директор, информационо – аналитичког журнала „Арсенал Отаџбине“ и аутор телеграм канала. Од почетка Специјалне Војне Операције (СВО) један од најчитанијих и најгледанијих коментатора ситуације на фронту.

Да разговор почнемо оним што је најактуелније, а то је ситуација на руско-украјинском фронту. Како се она сада развија?
На фронту стратешка иницијатива у потпуности припада руској војсци. То значи да ми спроводимо оне операције које сматрамо неопходним на свим деоницама линије борбеног контакта. Негде се бранимо, негде нападамо, негде наносимо високо прецизне ударе не само на линији фронта, већ и у непријатељској позадини. Упркос томе непријатељ покушава да нас на неки начин обузда. На пример, Американци су у „Вашингтон посту“ писали да нас обуздавају уз помоћ FPV дронова. Ми то зовемо борбом за „мали ваздух“, и ми тражимо противотров за ову пошаст FPV дронова. Друга ствар којом покушавају да нас обуздају су противпешадијске мине, које постављају свуда.
Није случајно што су се многе државе које испоручују ове мине Украјини, повукле из Отава конвенције, која забрањује употребу противпешадијских мина, јер на крају сваког војног сукоба жртве тих мина су углавном цивили. И Зеленски је недавно потписао одлуку да се повлаче из овог споразума из Отаве. Иако знамо да су и раније, не напуштајући га, активно користили ове противпешадијске мине, посебно озлоглашени „Лепесток“, које су расули по стамбеним насељима Луганске, Доњецке као и Запорошке и Херсонске области, користећи касетну ракетну муницију и вишецевне ракетне системе.
На почетку СВО дронови су, углавном, били помоћно оружје, али су током три и по године, постали готово главно оружје. Можете ли објаснити каква је сада ситуација са дроновима? По новијим информацијама Русија ће ове године на фронт испоручити око 1,4 милиона дронова.
На почетку СВО дронови су коришћени у две функције. Прва је била извиђање, а друга ударна када су дронови нападали јединице које нису увек биле покривене трупном противваздушном одбраном (ПВО). У почетку је украјинска пропаганда веома рекламирала турски дрон Барјактар али је његова слава из априла 2022. у јуну је већ увелико избледела. Ако погледате статистику, онда у просеку, од почетка специјалне операције 2022. године, обарано је по 300 дронова месечно дуж целе линије борбеног контакта. У 2023. години ова бројка се повећала на хиљаду до хиљаду и по дронова, а онда је дошло до новог скока у лето те године током офанзиве коју су украјинске трупе предузеле на запорожском правцу, покушавајући да се пробију до Азовског мора. А пошто смо ми почели активно да се опремамо системима ПВО АРЕП, уништили смо скоро сву украјинску авијацију. Остали су без хеликоптера до краја 2023. године, а 2024. су остали и без авиона, и сада се ова бројка у статистици не мења. Али је број дронова нагло порастао. Рекордни месец био је мај, када су украјинске снаге искористиле преко 5.000 дронова за месец дана, али смо их ми све оборили. Врхунац је био 7. маја, када смо оборили 524 дрона који су покушавали да се пробију до Москве.
Запад не може да обезбеди Украјини ништа друго у тако великим количинама. Дронови се користе као оружје за борбена дејства у тактичкој зони, то су углавном FPV дронови. За нападе на објекте ван тактичке зоне, се користе „камиказа дронови“, како их они зову. Ми их називамо „летећа муниција“. А дронови који се пробијају далеко иза линије СВО су „летећа муниција“ дугог домета авионског типа. Њихов максимални домет је 1200-1300 километара. Они у великој мери користе сателитски систем управљања. У почетку је то био Старлинк, а сада је то модернији систем Старшилд, који не само да омогућава ручно управљање дроном, већ омогућава управљање чак и у режиму под контролом вештачке интелигенције.
Напад од 7. маја 2025. године, уочи Параде победе у Москви 9. маја, на коју је дошло много страних гостију, изведен је под контролом вештачке интелигенције, јер тако добро координисан напад немогућ је од стране људи. Наши системи ПВО су се изборили са овом беспрекорно испланираном операцијом и ниједан дрон није стигао до циља.
Можете ли нам објаснити разлику између Старлинка и Старшилда? Какав је то „звездани штит“?
Разлика је у следећем: Старлинк је систем за комуникацију 5G. Преко кога се могу преносити пакети информација. То је систем везе за борбено управљање. Можете контактирати објекат у било којој тачки на планети. Један Старлинк сателит обезбеђује континуирану комуникацију у 5Г формату у домету од 1.400 км, а пошто лете у групама, можете створити континуирану комуникацију још веће покривености.
А систем Старшилд, који су почели да лансирају негде у марту 2023. године обухвата групу сателита, која укључује извиђачке сателите, радио-техничке, радио-локационе и сателите за снимање, сателите за даљинско очитавање Земље који истовремено дигитализују мапу, сателите који прате објекат на површини Земље. То је као дигитални објекат наложен над дигиталну карту површине Земље. Једна група, која може да контролише неколико објеката, састоји се од 21 сателита. Сада је број сателита у овој групи порастао на 23, а компанија Илона Маска, SpaceX, већ је лансирала око 12 таквих група и наставља да повећава овај пројекат. То јест, чим се ова група појавила, управо тада су почели ти летови дугометне летеће муниције авионског типа на територију која се налази ван зоне СВО.
На овај начин непријатељ је почео да вежба борбену тактику, када пролази ешелониран систем ПВО, на линији борбеног контакта и наноси високопрецизне ударе по критично важној цивилној и војној инфраструктури у дубини територије. Украјина је полигон, у којој они увежбавају ову тактику. Наравно, ако погледате почетак СВО, нико није био спреман за такву тактику. Имали смо слојевити систем ПВО по објектима тзв. „објектни“. Слојевит је био зато што је формиран од „објектне“ и трупне ПВО. Свака је имала свој задатак, а сада се испоставило да мора бити покривено свако насељено место. Потребно је покрити цео правац како би се смањили терористички напади, и како би се смањила њихова ефикасност. И зато се, овај интензиван рад на развоју и прилагођавању ПВО, новом начину ратовања, одвијао током целе 2024. године. Сва предузећа ангажована на производњи система за електронско ратовање ПВО, руског војно-одбрамбеног комплекса, радила су у три смене, проширила производњу како би што брже покрили све правце из којих непријатељ покушава да нападне наше регионалне центре, енергетска предузећа, индустрију. Укључујући војна предузећа и војне објекте, као што су аеродроми, војне базе итд., који се налазе далеко иза линије СВО.

Да ли је могуће изградити фундаментално другачију организацију ПВО?
Предност Старшилда је у томе што је ефикасан, када се рат не преноси у космос. Али, ако све ово прерасте у директан сукоб нас и САД, наравно да Старшилд не би дуго опстао. Сви сателити се скидају са орбите у року од месец дана. То јест после месец дана Американци не би имали ове „очи“ из свемира. Какву технологију они сада усавршавају? Ови Старшилд сателити, 21-23 сателита у свакој групи, лансирају се помоћу ракета носача. Сада раде на томе да ово лансирање буде вршено и уз помоћ, на пример, балистичке ракете.
То значи да се за решавање конкретних проблема може лансирати оваква група која ће обезбедити командовање стратешком операцијом на неком театру војних операција било где у свету, или на пример, за управљање нападом високо прецизног оружја на непријатељске циљеве. Али треба разумети да су сви системи ПВО који су постојали пре СВО просто застарели и захтевају усавршавање.
И зато је наш председник, као врховни командант, на седници Савета безбедности РФ, јасно поставио задатак да морамо створити универзални систем ПВО који мора максимално да се носи са свим врстама оружја за ваздушни напад. Било да су то FPV дронови, или високопрецизно оружје, које је створено, коришћењем стелт технологије, и које не користи сателитску навигацију, већ иде искључиво по таквим дигиталним мапама, што отежава његово откривање. Плус, на пример, ако има корпус из композитних материјала, што значи да овај систем за ваздушни напад мора бити откривен на удаљеним границама, уништен пре него што нанесе штету било којој цивилној или војној инфраструктури.
Питање, које ми се само намеће: у том случају испоставља се да овај Старшилд сателитски систем они могу да користе и у другим деловима света. На пример, овде негде, не дај Боже, на Балкану ако избије рат. Они исто тако могу на овај начин да помогну муслиманима у Босни или Албанцима или Хрватима ако нас нападну? Сами Американци не улазе у рат, већ пруже такву логистичку подршку неком од агресора?
Да, заиста, Американцима се допало искуство војних операција у Украјини и сматрају га непроцењивим. Прво, то је прокси рат, односно амерички војници и официри гину у минималном броју током прокси рата. Јасно је да користе такву сателитску групу за снабдевање прокси актера, било да су оне „демократске“ под наводницима, а терористичке у стварности. То је један од елемената које су, Американци већ тестирали у Сирији. Све терористичке групе које су деловале против владе Башара ел Асада, су добијале обавештајне информације, знале су где се налазе сиријске јединице, користиле су такозвану стратегију „мрежно – центричног“ ратовања, када су брзи маневри мобилних група заправо паралисали деловање сиријске војске, која је дејствовала по старим канонима ратовања. Без обзира на своју снагу она није била тако мобилна, није имала средства извиђања а тим пре космичког извиђања.
Стога, таква група сателита може дати предност било којој прокси држави, која ће обавити прљав посао и ратовати уместо Америке. Узгред, као што знамо, високопрецизни удари Израела по иранским објектима, били би немогући, без сателитског извиђања, и без ових обавештајних информација. У рату у Појасу Газе израелско ратно ваздухопловство је користило бомбе, Џедам, а циљеве им је указивала вештачка интелигенција. То јест, по разним пред-знацима, вештачка интелигенција је одређивала у којој кући се налази „терориста“. На ту кућу би ударио Џедам, а уместо терористе, тамо су били цивили, жене и деца. Али, колико видимо, израелску команду ово апсолутно није интересовало. Са овом вештачком интелигенцијом убили су преко 15 хиљада деце, преко 40 хиљада других цивила. И настављају да наносе ударце. Истовремено, не узбуђују се превише, јер доношење одлука и избор циља препуштају информационом систему са ВИ.
Пре бих рекао, да у случају Израела није реч о вештачкој интелигенцији, већ природној окрутности?
Па да, вештачка интелигенција је заправо фикција за просечног човека. Јасно је да су то само алгоритми које пишу људи. То су исти борбени алгоритми који се стављају у високопрецизно оружје како би дошли до циља и прецизно га погодили, машинско учење је ажурирање софтвера. Па, пошто се људи не труде, мисле да ће неко донети одлуку уместо њих, они који пишу те алгоритме доносе одлуке уместо њих. А Илон Маск, који се јавно огласио против вештачке интелигенције, схватио је каква се Пандорина кутија отвара, да ако се ови системи ставе у употребу или контролишу оружје, Трећи светски рат је неизбежан.
Иначе, један од разлога за неуспех Реганове стратешке одбрамбене иницијативе (СОИ), како се испоставило, био је управо покушај стварања таквог аутоматизованог система управљања, где је одлуку требало да доноси машина. И чим су тај систем покренули у тест режиму, одмах је виртуелно започела Трећи светски рат. Срећом овај систем није био повезан ни са једном стварном, реалном, врстом оружја, а посебно не са интерконтиненталним балистичким ракетама. Покушаји да се овај софтвер поправи како не би започињао рат чим се активира, нису довели ни до чега. Стога је програм СОИ и затворен. Али за време Трампа, када је био 45. председник, усвојен је стратешки програм за увођење система вештачке интелигенције у све структуре Пентагона, укључујући и систем управљања борбом.
Иначе, у САД, на иницијативу Пентагона, већ је у току трећа фаза програма „Репликант“, чија је, суштина комбиновање војних и цивилних дронова у јединствен систем управљања. Ови дронови обављају специфичне задатке. Јер потреба за дроновима може нагло да порасте. А сада су већ прошли период тестирања јединственог система управљања за ројеве од 500 дронова, или 1000, а њихов циљ је да створе јединствени систем управљања 10.000 борбених дронова различитих произвођача цивилне и војне намене. Они верују да ће дронови обављати прљав посао који је раније био повераван оружју за ваздушне нападе, тактичкој авијацији и њеним ракетама. Направили су сложене ракете, ракете-мамце, ракете које су деловале против радиолокационих станица. Сада лете дронови, имитирајући сигнале крстарећих ракета и тако даље, лете са оружјем за уништење и преоптерећују било који систем ПВО.
Јер, по правилу, непријатељ зна које ПВО системе имате, колико ракета имате у једном плотуну, колико ће вам времена требати да се поново напуните и борбене алгоритме ваших система.
Главни задатак није само да вас преоптерети тако да потрошите цео арсенал својих ПВО вођених ракета, већ и да се униште саме инсталације ПВО. На овај начин се чисти читав сектор фронта, кроз који могу да делују тактички бомбардери, уништавајући све на линији борбеног контакта и даље у дубокој позадини до тактичке и стратешке дубине.
Дронови су једноставно неисцрпна тема ?
Да, неисцрпна. Код великих дронова смо пронашли противотров, постоје комплекси и ПВО ракетни и РЕБ (радио-електронска борба) комплекси који делују на њих. Решићемо и контролу свемира, ако дође до директног сукоба уз милитаризацију свемира. Иначе, и сами амерички аналитичари кажу да имамо „свемирски РЕБ“, и то је заиста тачно. Наши радио-електронски системи могу целу ову сателитску групу претворити у комаде метала који висе на орбити.
Зато је сада, наравно, главни задатак управо борба за „мали ваздух“. Јер је овде однос цене оружја које обара дронове, и самих дронова у корист дронова. Они су направљени од јефтине пластике, за једнократну употребу, а њихов главни задатак сада је да појачају сигнал тако да овај дрон делује и на дубини од 15, 20, 30, или чак 50 километара. И овај задатак је сасвим остварив.
Употреба дронова дугог домета и високопрецизног оружја, се комбинује и одвија у истом тренутку. Украјински медији показују како долеће Герањ, који одвлачи пажњу целом систему ПВО који штити неки објекат, Герањ погађа објекат а онда у скоро истом тренутку, негде са закашњењем од око секунде, пролеће високопрецизна ракета, коју нико није нити пресрео нити покушао да обори. Као резултат тога, ефикасност таквих комбинованих удара, како показује статистика, само се повећава.
Русија сада активно ради у том правцу. И мислим, да ћемо бити први који ће заокружити цео тај систем. Јер на Западу, по правилу, се фокусирају углавном на офанзивна оружја. То јест, ако погледате, сва оружја која Запад ефикасно развија су углавном офанзивне природе. Зато што на тај начин једним ударцем униште отпор нападнуте државе, а затим само докрајче оно што преостане.То је чувена доктрина генерала Ђулија Дуе, који је рекао да ваздушна надмоћ осигурава успех сваке операције.
А пошто већ говоримо о томе, шта је са ласерима? Читао сам да експериментишу са ласерима као будућношћу одбране од дронова.
Да, прича са ласерима је прилично занимљива, а Русија има веома добру научну и техничку позадину у вези са овим питању. Историја ласерског оружја је почела још у време Хладног рата. Тада су Совјетском Савезу подметнули дезинформације да су Американци створили борбени ласер на авиону Ф-16. Најзанимљивије је што се то догодило у време када је сниман наставак филма „Ратови звезда“. Совјетски Савез није знао за ту превару и мислило се да су Американци заиста створили ласерско оружје. Постојао је тајни декрет Централног комитета КПСС, према којем су отворени многи експериментални конструкторски пројекти, и рећи ћу вам да су наши научници достигли ниво са којег је могуће створити борбене ласере.
Први ласер који је усвојен у наоружање је систем Пересвет о коме је говорио наш председник. Али није спаљивао циљ, као у „Ратовима звезда“. Његов задатак је био да утиче на оптику високопрецизног оружја и извиђачких система. Развој технике иде напред, и данас је могуће створити системе који ће се борити против малих дронова, који су вероватно главна опасност за оклопна возила. Као што је познато, сви ови дронови су направљени од јефтине пластике, одштампани на 3Д штампачима, на њих су причвршћени електромотори и качи се нешто у облику експлозивне направе или ударног елемента.
Главни задатак је осигурати да дрон не дође до оклопног возила, а то су најчешће заштитне мреже. РЕБ системи су се показали као несигурни, али може се пуцати из сачмарице. А ласери добро раде на тако јефтиној пластици, пластика гори, аеродинамика овог FPV дрона се поремети и он једноставно пада. Сада је у процесу тестирања осам узорака ласерског оружја, да би се изабрало које од њих ће ићи у серијску производњу. Али ови системи имају два недостатка. Први недостатак је повезан са атмосфером, односно у случају кише, магле, снега, кроз облаке ласери не раде. Друго, ласери раде на прилично ограниченој удаљености, 500 метара, или километар, што значи да ће се такви системи налазити директно у тактичкој зони.
Пошто сте већ поменули могућност да вештачка интелигенција сама доноси одлуке „критичне по живот“, одавно сам желео да питам, некога ко заправо зна тачан одговор на ово питање: да ли заиста постоји систем који се зове „мртва рука“, или „Периметар“?
Да, у праву сте, такав систем је постојао у време Совјетског Савеза. Јер тада смо имали нуклеарну доктрину: „узвратни удар“. Сви стратези су схватали да као резултат напада на нас, највероватније неће бити могуће заштитити руководство земље, укључујући и војно руководство. И да ће након првих удара, највероватније престати свака комуникација са центрима доношења одлука. Стога је креиран одређени алгоритам који би на основу различитих података, утврдио да Совјетски Савез јесте нападнут, а на основу анализе комуникационих система утврдио је да је дошло до губитка комуникације са органима управљања у држави, и затим, како кажу, лансиране би биле нарочите сигналне ракете које би полетале са тајних места, и које би емитовале радио сигнал за аутоматско лансирање свих наших балистичких ракета. Балистичке ракете су имале већ унете координате, и ракете су саме летеле на одредишта и циљеве. Односно не би постојало руководство државе, али би ракете погодиле територију земаља агресора. Американци су се панично плашили овог система, јер нису знали како да утичу на њега, и како да неутралишу овај систем.
Али данас имамо мало другачије алгоритме, и одговор на могући напад. Имамо савремени SPRM систем распоређен и у свемиру и на земљи, односно чим непријатељ почне да нас напада, овај систем се укључује, односно сазнајемо одакле лети, шта и где лети, колико дуго лети, какву штету може да нанесе, стављамо систем противваздушне и противракетне одбране у стање високе приправности, а паралелно се активирају алгоритми за извођење контранапада. Пошто су наше балистичке ракете углавном нове генерације, користе руску хиперсоничну технологију управљања, лете до непријатељске територије отприлике два до два и по пута брже од балистичких ракета које земље НАТО-а тренутно имају у употреби. Можда ће се ракете чак и срести, то јест, њихове ракете ће још увек летети према нама, а ми ћемо већ, како се то каже, „радити“ по њиховој територији.
И ово такође веома плаши Американце, јер су навикли да се боре по принципу да ниједна бомба неће пасти на територију САД. Поред тога, створили смо нешто, што је рецимо, наставак „Периметра“, а то је оружје одмазде. Имамо два таква комплекса „Буревестник“ и „Посејдон“ који, након размене нуклеарних удара, докрајчују земљу агресора и враћају је, не у камени век већ до стања радиоактивне пустиње. „Посејдон“ дејствује по обали – океански цунами чини стотинама километара територију ненастањивом, а „Буревестник“ докрајчује све раније неоткривене контролне тачке бункера, где седе они који су били жељни рата. То практично значи да би држава која би покушала да се обрачуна са нама престала да постоји. Ми ово и не кријемо. Ми смо ово отворено предочили Американцима, да им случајно не падне на памет нешто агресивно.
Али зато су они пронашли ову формулу за прокси ратове. Да би без обзира на то што директно не ратују, а Трамп увек воли да каже да ово није његов рат, већ Бајденов рат, а и сада ће рећи „ово није мој рат, већ европски рат“, тиме изложили Европу ударима руског оружја. Иначе, створили смо и оружје које је нека средина између прецизног оружја дугог домета и нуклеарног оружја, а то је балистичка ракета средњег домета „Буревестник“ (Орешник). Њена посебност је у томе што ће уништити сваки бункер. Фабрика „Јужмаш“ је пројектована и прављена још у време Совјетског Савеза, уз претпоставку да ако буде директно погођена нуклеарним оружјем, подземни бункери морају да остану неповређени и наставе да производе компоненте ракетног оружја. А наш „Орешник“ је све ове бункере заједно са свиме што је било у њима и свим стручњацима у њима претворио у крвав шут. Тамо није остало никога и ничега за спасавање.
Занима нас Ваше мишљење о развијању цела ове идеја са Вештачком Интелигенцијом (ВИ)? Недавно се појавила идеја „дигитални НАТО“, и кажу да НАТО одлучио да улаже 2,7 милијарди долара недељно у ВИ. Да ли постоје неке информације, колико је то реална идеја?
Приступ вештачкој интелигенцији има два правца. Први је када ВИ замењује човека, односно доноси одлуке уместо човека, обрађује информације итд. САД и НАТО су кренули овим путем. Други правац је када се систем ВИ користи као помоћни систем за обраду великог низа информација како би се донела исправна одлука. То јест, у првом случају одлуку доноси ВИ, односно алгоритам, а у другом је доноси човек. Русија иде овим другим путем.
На пример, ако погледамо офанзивну операцију коју је украјинска војска спровела лета 2023. године. Ова операција је неколико пута прорачуната на најмодернијем систему ВИ који Американци данас имају. Прорачунали су је пет пута заредом, и пет пута је прорачун показао да ће Украјина дефинитивно победити и доћи до Азовског мора. И видели смо како су трупе које су деловале по овом алгоритму покушавале глупо да се боре и пробијају на истим местима, трпећи велике губитке. То јест, ту није било тактике, постојала је слепа послушност алгоритму. А онда су одједном Американци дошли до закључка и схватили да систем ВИ, чак је и Пентагон почео да прича о томе, заправо производи лажне одлуке на основу лажних информација, односно вештачка интелигенција једноставно фантазира: ви јој поставите задатак како да победи, и она вам каже како ћете победити. А реалност покаже да нећете победити. Другим речима поставили сте питање ВИ, а она је променила информације о реалности…
Испоставило се да није узела у обзир „линију Суровикина“?
Нису ни стигли до линије Суровикина. Претрпели су огромне губитке, а да нису прошли ни прве линије борбених положаја, док су губици, како је признало њихово Министарство одбране, износили више од 130 хиљада погинулих и 2,5 хиљаде јединица оклопних возила, што су огромни губици. То значи да је ВИ заменила информације о реалности и због ове замене је украјинска војска претрпела пораз.
Али Запад, односно државе НАТО-а верују у моћ ВИ, можда и искрено верују, али мислим да је овај систем скуп и мислим да је ово веома добра „комбинација“ за крађу новца и његово пребацивање у неке фондове а одатле и у џепове политичара и генерала. Они који мисле да ће ВИ одлучивати уместо њих, наравно, варају се. На пример инсталирали су систем „Валкирија“, то је систем дронова. И у оквиру тог програма покушали су да натерају дрон да аутономно лети и доноси одлуке, а оператер је стварао неке, „услове блиске стварности“, односно ометао му рад. И шта је дрон са ВИ у себи урадио? Па условно је уништио тог оператера.
Па, да, решио је проблем који му је задат.
Решио је проблем, да, решио је проблем. Не можете се ослонити на ВИ. Али ако земље НАТО-а заиста покрену прави систем управљања борбом и делегирају му доношење одлука, онда се глобални рат не може избећи. То јест, оно што је приказано у филму „Терминатор“, систем SkyNet. Иначе, Американци заиста имају такав систем под називом SkyNet, који ће највероватније и довести управо до таквих догађаја.
Па, шта да се ради, како да се одбранимо ?
Ми не седимо скрштених руку. Унапређујемо систем ПВО и ПРО. То јест, можда ћемо избећи копнена разарања и уништавања, али последице уништења ових ракета у свемиру или у високим слојевима атмосфере, могу имати катастрофалан утицај. За становнике целе наше планете. Нико то не може да израчуна, али морамо да пробамо да то избегнемо.Американци сада имају проблем са обнављањем свог нуклеарног арсенала. То не само да кошта много новца, већ захтева и технологију. То јест, ако су раније, мислили да ће потпуно обновити арсенал до 2025. године, то се није догодило. Сада су рокове померили на 2042-2045. годину. А Русија је, већ обновила свој нуклеарни арсенал до 98 одсто, што много говори.
Американце од агресивних корака одвраћа чињеница да ће одмазда бити неизбежна и фатална. То је један од главних фактора уздржавања. Они не размишљају, наравно, ни о каквој штети од нуклеарног оружја, они мисле да је то мит, а ми показујемо како то ради на примеру Орешника. Они су изградили неколико подземних градова, где цела елита може да се склони и седи под земљом 3-5 година. Али смо им јасно ставили до знања да их бункери неће спасити.
А где се ти подземни градови-бункери налазе, да ли се зна?
Па, налазе се на територији такозваних зарђалих држава у центру САД. Тамо имају неколико градова који на мапи изгледају веома мали, али имају огромне аеродроме који могу да приме 20-30 авиона истовремено. И цели камиони улазе у те подземне градове.