Александар Трећи, Кнез Владимир, Кнез Олег и Генералисимус Суворов: Подморнице класе „бореј-A“

Поред упечатљивих назива, инспирисаних богатом историјом руског народа, ове подморнице носе неке од најразорнијих интерконтиненталних балистичких ракета са нуклеарним бојевим главама

Почетком јула на јавно доступним изворима објављене су прве фотографије са почетка поморских испитивања подморнице „Император Александар Трећи“, класе „бореј-A“ (пројекат 955а), односно модернизоване класе „бореј“.

Ова подморница дизајнирана је и изграђена у предузећу „Севмаш“ из Северодвинска, подружнице „Уједињене бродарске коропорације“ и очекује се да буде уведена у употребу Пацифичке флоте током 2024. године, под регистарском ознаком трупа 207.

„Александар Трећи“ који је поринут 2015. године, је четврта стратешка ракетна подморница на нуклеарни погон своје класе уз подморнице: „Кнез Владимир“ – поринут 2012, уведен у оперативну употребу 2020. године; „Кнез Олег“ – поринут 2014, уведен у оперативну употребу 2021. године; и „Генералисимус Суворов“ – поринут 2014, уведен у оперативну употребу 2021. године.

Поред наведених у изградњи су тренутно „Кнез Пожарски“, „Димитриј Донски“ и „Кнез Потемкин“, а у плану је да ова класа замени класу „тајфун“ и „делта 4“ у блиској будућности. Главне разлике класе „бореј-А“ у односу на класу „бореј“, огледају се у редизајнираном трупу и кормилу, новом командном мосту и смањеном нивоу звучних вибрација приликом пловидбе.

Смањена уочљивост и јачи погон

Површински и подводни депласман подморница класе „бореј-А“ једнак је депласману њихових претходника и износи 14.720 т, односно 24.000 т. Исти је случај са димензијама па је дужина 170 м, највећа ширина 13,5 м, а газ трупа 10 метара.

Посаду чини 107 морнара, укључујући 55 официра, а захваљујући техничко-тактичким карактеристикама, пловила ове класе имају неограничен домет, уз аутономију пловидбе од 90 до 100 дана, радну и максималну оперативну дубину од 400, тј. 480 метара.

Подморнице класе „бореј-А“ покреће нуклеарни реактор ОК-650В, топлотне снаге између 190 и 200 мегавати, а њихов погонски систем састоји се и од парне турбине са мењачем и једним елисним вратилом снаге око 50.000 кс и водомлазног погона.

На основу видљивих промена у одређеним деловима реактора, делује да је унапређен систем његовог хлађења, а захваљујући модернизованом водомлазном погону смањен је ниво звучних вибрација и видиљвиост подморница на сонарима. Површинска брзина ових пловила износи 15 чворова, док у случају подводне пловидбе могу развити и до 30 чворова.

Додатно смањење буке остварено је иновацијама приликом конструкције, јер је сваки одсек подморнице додатно изолован од њеног спољашњег трупа, а читав труп је обложен специјалном подлогом која смањује могућност откривања помоћу хидроакустичних уређаја. Ситуациона свесност посаде, повећана је уградњом новог главног и бочних сонара ниске фреквенције МГ-541ЕМ, дуж обе стране, као и опремањем подморнице најсавременијим системима управљања, навигације, комуникације и контроле ватре.

„Булава“ – главно средство одвраћања

Најмоћнији сегмент класе „бореј-А“, заправо представља њена ракетна компонента, коју чини 16 система за вертикално лансирање распоређених дуж средишњег дела трупа. Лансери су наоружани интерконтиненталним балистичким ракетама Р-30 „булава“ („буздован“ у преводу са руског језика), које могу носити шест до десет нуклеарних бојевих глава, снаге 100-150 килотона са засебним навођњењм, уз 40 мамаца.

Захваљујући мањим димензијама у односу на ракете које користе подморнице класе „тајфун“ (Р-29РМУ2 „синева“) и „делта 4“ (Р-39), омогућен је компактнији и модернији дизајн подморнице са мањим депласманом и сличном ватреном моћи.

Домет „булаве“ је 4.000 км са десет, односно 9.500 км са шест бојевих глава, што значи једно пловило класе „бореј-А“ у исто време може извршити удар нуклеарним оружјем по 160, тј. 96 места на свим светским меридијанима.

Уколико би се ове ракете лансирале из делова акваторија у близини циљева, непријатељ би имао мало времена да реагује и покуша да их открије и пресретне, јер би у таквом сценарију бојевим главама требало свега три минута да стигну до свог одредишта.

Поред нуклеарног наоружања, класа „бореј-А“ опремљена је и конвенционалним убојитим средствима у виду вишенаменских вођених торпеда УГСТ пречника 533 мм и велике радне дубине од око 500 метара, смештених у шест прамчаних лансирних цеви.

Тежина ових пројектила износи око 2.200 кг, уз тежину бојеве главе од 300 кг, имају домет од 50 км и крећу се брзинама до 50 чворова. Примарна намена ових пројектила је уништавање, односно онеспособљавање непријатељских подморница и бродова, а захваљујући савременом дизајну значајно је смањен степен буке и повећан ниво управљивости и маневрисања.

Изнад лансера торпеда, налази се још шест цеви за избацивање средстава за противмере, попут мамаца, а у случају напада на подморницу из ваздуха постоји опција уградње система ПВО кратког домета „игла-1М“ или „верба“.

Подморнице класе „бореј-А“ свакако представљају једно од најснажнијих средстава одвраћања којима тренутно располаже Војно-поморска флота Руске Федерације, и то управо због моћног наоружања. Имајући у виду чињеницу да свака бојева глава коју ова пловила носе, има снагу као осам, тј. десет атомских бомби бачених на Нагасаки и Хирошиму, може се закључити да би у случају њиховог потенцијалног ангажовања свет какав познајемо нестао у року од неколико минута.