Александар Дугин: Стари Трамп се вратио, Русија то мора искористити

Пре нешто мање од годину дана, објавио сам књигу Револуција Доналда Трампа: Поредак великих сила. Објављена је истовремено на руском и енглеском језику, и, како су ми рекли издавачи, предата је Трампу. Не зна се каква му је била реакција. За годину дана преведена је на многе језике, а недавно је изашла у великом тиражу на арапском.

Књига се састојала од анализе феномена Трампа још из првог мандата, предизборних дебата са Бајденом, а затим са Камалом Харис, настанка покрета MAGA (Make America Great Again), личности и организација које су окруживале Трампа у тренутку његовог избора за 47. председника САД. Значајан део књиге су били транскрипти мојих емисија на радију Спутњик („Ескалација“) и чланака у РИА Новостима.

У овој књизи сам предложио да се према Трампу 2.0 и MAGA односимо најозбиљније – за разлику од првог Трамповог мандата, где је преовладавао опортунизам и доминирала линија неокона и старих републиканаца (RINO – Republican In the Name Only, „републиканци само по имену“, како су их прозвали православни трамписти). Описао сам то као убедљив покушај Конзервативне револуције у САД, која је препуна радикалних промена целог светског поретка, а да не говоримо о тектонским променама у самим Сједињеним Државама.

Може се рећи да сам своју анализу засновао на томе да сам „поверовао“ Трампу и MAGA и на основу тога повукао прогностичке трендове у будућност. У првим недељама Трамповог доласка у Белу кућу ове прогнозе су се на најневероватнији начин обистиниле – и по карактеру именовања људи из MAGA покрета на најважније функције, и по оштрини деловања, и по одлучности првих указа (укидање „културе отказивања“,  одбацивање родне политике, признавање доминације традиционалних вредности, ликвидација woke и DEI-агенде – институционализоване претеране бриге о дегенерицима и мањинама, борба против нелегалне имиграције, почетак кампање за демонтажу дубоке државе, смањивање глобалистичке агенде и тако даље).

Чак је и бивши неокон Марко Рубио, који је постао државни секретар у Трамповом кабинету, иступио са признањем мултиполарности.

Рушење глобалиста

Трамп 2.0 је зацртао курс ка таквој светској архитектури коју сам назвао Поредак великих сила. То значи тријумф реализма у међународним односима, оштро одбацивање либерализма и глобализма, прекид „демократских интервенција“ и подршке обојеним револуцијама. У суштини, прелазак са програма 14 тачака председника Вудроа Вилсона (отворени глобализам, интернационализам) на нову верзију Монроове доктрине.

Департман државне ефикасности (DOGE), који је створио најближи Трампов сарадник Илон Маск, одмах је приступио послу и укинуо једну од главних глобалистичких структура у САД – USAID. Уследила је радикална чистка – све до затварања – Министарства образовања, где су се укопали либерали и присталице легализације изопачености. Маск је циљао и на Министарство одбране, ЦИА и ФЕД.

Осим тога, користећи контролу над друштвеном мрежом Х, Илон Маск је започео активну мрежну операцију усмерену на рушење глобалистичких либералних елита у самој Европи, немилосрдно критикујући Стармера, Макрона и Мерца и отворено подржавајући алтернативне снаге десних европских популиста. Раније су тако деловале мреже глобалиста, пре свега Џорџа Сороша и његовог сина Александра, који су се безочно мешали у политику суверених држава, рушећи неподобне лидере, оптужене за „недемократичност“, и организујући обојене револуције, често на основу мрежних технологија.

Исту политичку линију је пратио и потпредседник САД Џеј Ди Венс, који је за све проблеме Европе оптужио саме европске либерале и њихову глобалистичку, либералну политику подршке нелегалној миграцији, легализацији изопачености итд.

Ојачана Хоманом, „царем граница“, миграциона служба је приступила хватању и депортацији нелегалних миграната у индустријском обиму.

Трамп је претио из дана у дан да ће објавити листе олигарха који су се окупљали око Епстина, који је организовао педофилске оргије на свом тајном острву, у којима су учествовали представници америчке елите (посебно из Демократске партије). Портрет Била Клинтона у женској хаљини висио је као симбол Епстинове контроле над владајућим елитама на улазу у његову вилу. Кружиле су гласине о црним мисама, експериментима над децом и другим ужасима. У многоме, Американци су изабрали Трампа, верујући у обећање да ће извести елите на чистац.

Нагли обрт

У моменту таквог успона покрета MAGA, који је постајао све јачи газећи од успеха до успеха, завршио сам редактуру над књигом, како бих забележио историјски тренутак. Јер, посматрати развој ситуације у САД могло би се још дуго, и књига никада не би изашла. Тим пре што се материјала накупило довољно.

Притом, у својим говорима и коментарима на ову књигу, упозорио сам унапред: ми смо повукли директне векторе, трендове оне политике која је требало логички да проистекне из сасвим јасно оцртане MAGA идеологије. Овај пут се није сводила на слогане и популистичка обећања, на харизму и пасионарност самог Трампа. Сада је то био систем који је предвиђао реализацију пуноправног програма за радикалну промену курса америчке политике, а самим тим је захтевао и континуитет власти.

Отуда и улога потпредседника Венса, који је и оличавао заједнички именитељ покрета MAGA у свој његовој сложености – од национал-популиста (главни идеолог Стив Бенон, Чарли Кирк, Такер Карлсон) до магната Силицијумске долине (Питер Тил, Илон Маск, Марк Андрисен и други).

Трамп је изненада променио свој однос према случају Епстин и изјавио да никакав списак не постоји

Наравно, реална политика је претпостављала одређена одступања, колебања и компромисе, али у целини она је требала да се као синусоида развија око главне, централне осе. У неком смислу, потрудио сам се да опишем карту звезданог неба у њеној општој структури, не обраћајући пажњу на динамику кретања планета, а поготово не на случајно упаљене комете и астероиде. Предложио сам да, узимајући у обзир ову MAGA-карту новог трампизма, посматрамо колебања, трудећи се да не испустимо главни вектор.

Искрено говорећи, прилично брзо се показало да ствари неће ићи глатко. Трамп је корак по корак почео да се удаљава од нацртане руте. И то толико да је изгледало као да се никада неће вратити на првобитну агенду и да је раскинуо са MAGA у њеној првој верзији заувек и неповратно. Са жаљењем сам констатовао да моја књига о Поретку великих сила губи своју релевантност пред мојим очима. У чему се то састојало?

Највећа препрека је постао фактор Израела. Трамп је увек доследно подржавао десног израелског премијера Нетанјахуа, истог таквог конзервативца и присталицу традиционалних вредности, као што је и сам Трамп. Али у условима геноцида над Палестинцима у Гази и припреме агресије против Ирана, инвазије на Либан и Сирију, постављало се питање: да ли је Израел прокси САД, његов поуздан савезник, или, напротив, Тел Авив диктира Вашингтону своју политику, приморавајући га да ради оно што је потпуно неповољно за саму Америку.

Трампово понашање је потврђивало другу хипотезу, што је довело до раскола у MAGA – појавила се оштра дилема: America First или Israel First? Америка пре свега осталог, или ипак Израел?

Безусловну подршку Нетанјахуу најжешће су осудили блиски Трампови сарадници, конгресмени Мерџори Тејлор Грин и Томас Маси, познати новинари и инфлуенсери Кендис Овенс и Такер Карлсон, главни стратег америчког популизма, интелектуалац Стив Бенон и велики део електоралне базе Доналда Трампа.

Ка истој позицији нагињао је и Чарли Кирк, кога је Трамп сматрао својим „политичким сином“, сјајан конзервативни млади хришћански политичар, убијен недавно током своје турнеје по америчким кампусима. Такав однос према Израелу су критиковали искусни аналитичари као Џон Миршајмер и Џефри Сакс, пуковник Мајкл Даглас и генерал Мајкл Флин, судија Наполитано и бивши аналитичар ЦИА Лери Џонсон.

Али Трамп је остао непоколебљив, и под утицајем Нетанјахуа, амерички бомбардери су извршили удар на иранске нуклеарне објекте. То јест, Трамп је прекршио једно од најважнијих обећања и идеолошких принципа MAGA – извршио је акт интервенције далеко изван граница Западне хемисфере и ставио интересе прокси државе и њеног радикалног владара изнад интереса САД.

Стара бољка

Трамп је проклео своје најближе сараднике који су га критиковали и обрушио се на њих гневним оптужбама. Паралелно са тим, постали су му блиски произраелски неокони – Линдзи Грејем и Марк Левин, који су раније били његови жестоки противници и отворено су нападали стратегију MAGA покрета.

То је било толико озбиљно одступање од пројекта „Поретка великих сила“, да је доводило у питање темељност целог полазног програма 47. председника САД.

Уз то, Трамп је отпустио Илона Маска, другог по популарности политичара нове епохе, и практично угасио деловање DOGE. Све реформе државног апарата су биле привремено обустављене. Маск је био увређен, али након излива негативних емоција и позива на стварање нове партије – „Америка“ – брзо се смирио и пребацио на корпоративне послове.

Али ни то није било довољно. Трамп је изненада променио свој однос према случају Епстина и изјавио да никакав списак не постоји и да су целу причу измислили његови политички противници. И поново је у први план избио израелски фактор. Сам Епстин је имао тесне везе са Израелом, његов чест гост је био премијер Барак, а отац његове најближе помоћнице за оргије и трговину живим робљем, Гислејн Максвел, која тренутно служи казну у америчком затвору због злочина које је починила заједно са Епстином, био је члан Мосада. Поново се поставило питање да ли то Израел прикупља компромитујуће материјале о америчкој елити, како би управљао Сједињеним Државама.

На фону тога, Трамп није повукао подршку нацистичком режиму Кијева, иако је изражавао незадовољство Зеленским. Међутим, критички се изражавао и о Путину и о Русији. У контактима са лидерима ЕУ, по свему судећи, подлегао је њиховом ласкању и у целини је дозволио да га убеде у неопходност наставка рата у Украјини. Трамп је увео нове санкције против Русије и претио да ће увести још више.

Оштро се обрушавао  и на мултиполарни свет, критиковао је БРИКС, претио Кини и Индији, рушио односе са Бразилом и Мексиком.

Тако се стицао утисак да од стратегије MAGA након шест месеци Трамповог председниковања није остало ништа. Следствено томе, моја књига и њене прогнозе су изгубиле своју релевантност и остале су само као фиксација историјског и идеолошког момента, који је могао да се догоди, али, нажалост, није. Зато нисам ни желео да се књига преводи, јер је било очигледно нешто драстично другачије од њених предвиђања: Трамп 2.0 је све више постајао сличан Трампу 1.0, то јест, проводнику униполарне хегемоније, интервенционизма и империјализма у духу политике обичних неокона. Фигура Линдзија Грејема, који је све чешће пратио Трампа, служила је као симболички маркер. Што више Грејема, то мање MAGA идеологије.

Стицао се утисак да се Трамп више неће вратити на своју првобитну платформу, и да је све готово.

Међутим, на том фону је било и корекција. У односу на украјински конфликт, Трамп је ипак демонстрирао разлику од неокона и предузимао кораке ка његовом прекиду. Изгрдио је Зеленског, који се појавио у Белој кући у масној кловновској одећи, критиковао је европске лидере због жеље да наставе рат до бесконачности, па се чак и састао са председником Путином у Енкориџу, како би пронашао начине за успостављање мира.

То јест, нешто од првобитног Трампа је ипак остало, али већ сасвим мало.

Нова Стратегија

И ево, у таквој ситуацији, у последње време видимо низ Трампових корака који се могу квалификовати као оштар заокрет назад ка MAGA стратегији. Трамп поверава преговоре са Москвом разумном и потпуно лојалном само њему Виткофу (а не неокону Келогу), подржава план за окончање сукоба који одговара Русији и сву одговорност за пропаст споразума пребацује на Зеленског и ЕУ.

Очигледно је да управо Вашингтон, користећи контролисане снаге НАБУ и САП, иницира прогон најближег окружења Зеленског због корупције. Вероватно је да и у случају корупције у ЕУ (хапшење Могерини и претреси у канцеларија Каје Калас) Американци такође имају неку улогу. Какогод, по питању Русије, Трамп се прилично нагло вратио ка парадигми Поретка великих сила.

Али можда и најважнији догађај била је објава Стратегије националне безбедности САД, која је изазвала праву буру на Западу. Овај документ је у потпуности састављен у духу првобитног пројекта MAGA, управо оног који је описан у мојој књизи о Трампу. У стратегији је описан сценарио који стриктно одговара Поретку великих сила.

Можда и најважнији догађај била је објава Стратегије националне безбедности САД, која је изазвала праву буру на Западу

Проглашава се да САД одустају од мисије да буду спонзор светске демократије, да се мешају у послове оних држава које нису директно повезане са националном безбедношћу самих Сједињених Држава. Русија и Кина се више не називају противницима. О Русији је речено неколико благонаклоних речи, а Кина се представља као главни економски конкурент (али не и непријатељ).

Тврди се да Вашингтон прекида политику интервенционизма у Евроазији и у потпуности се концентрише на Западну хемисферу. Ово је названо Трамповом верзијом Монроове доктрине. САД задржавају статус хегемона, али не глобалног, већ локалног (што је у потпуности у супротности са стратегијом глобалиста-неокона). У Стратегији се највише критикује Европска унија, која се од сада сматра нечим одвојеним и самосталним, а не делом јединствене либерално-демократске атлантске заједнице. На тај начин се поставља питање о могућем изласку САД из НАТО-а. О Украјини у документу уопште нема речи. (У документу се помиње украјински рат у контексту односа Русије и Европе; прим. прев).

Колико се нагло Трамп удаљио од MAGA стратегије у пролеће 2025, толико се нагло вратио на њу почетком зиме исте године. И ту се одмах синхроно Илон Маск одвојио од својих корпоративних брига и поново укључио у процес активног мрежног рушења Европске уније. ЕУ је казнила његову мрежу X због одбијања да спроводи либералну цензуру, а он заузврат позива директно да се „Уништи Европска унија!“. Што је показатељ да га и Трамп у томе подржава.

Пред нашим очима се дешава нешто скоро немогуће. Трамп 2.0 се враћа. Стив Бенон проглашава пројекат стварања не две, већ три државе у Палестини – јеврејске, арапске и хришћанске. Линдзи Грејем нестаје из првих редова. Неокони су у паници. Елите ЕУ, у духу кијевских неонациста, вриште „а зашто ми?“. Трамп директно притиска Зеленског да пристане на територијалне уступке и одржи изборе. Рат са Русијом Вашингтон делегира самим европским земљама, али им не саветује да то раде.

Остаје да констатујемо: поново имамо посла са Поретком великих сила, и тај план је поново на столу вашингтонског руководства. На тај начин, и моја књига поново постаје актуелна и релевантна, јер је написана управо о таквом поретку, где преовлађују реализам, државе-цивилизације, а либерални глобализам као геополитика и идеологија убрзано одлази у прошлост.

Ако тако крене, онда могу и да објаве Епстинову листу, и да преиспитају однос према Нетанјахуу, и да врате Илона Маска.

Истина, после претходног циклуса одступања од доминантног вектора, нас више ништа неће изненадити. Пошто је Трамп био способан да тако далеко одступи од нацртане стратегије једном, ништа га не спречава да то понови. Трамп је показао да се то од њега може очекивати. Стога се овог пута треба уздржати од оптимистичких оцена. Притом, важно је фиксирати тренутак: сада он поново одговара логици конзервативне револуције и Поретку великих сила.

Пред нашим очима се дешава нешто скоро немогуће. Трамп 2.0 се враћа. Неокони су у паници

Али сада имамо поуздано знање о томе колико далеко је Трамп способан да оде од својих MAGA планова, колико је непостојан и колико може да се колеба. Тешко да Русија са њим може да рачуна на дугорочну стратегију. Морамо да искористимо тренутак, да га освестимо, али да се ослонимо само на себе.

Ако све и даље буде ишло у MAGA правцу, одлично. То нам одговара. Али ми ћемо моћи да искористимо ситуацију само ако максимално учврстимо свој цивилизацијски геополитички суверенитет. Трамп неће завршити СВО победом уместо нас. И рат са Европском унијом, за који се њени лидери у агонији очајнички спремају, он неће спречити и неће га добити уместо нас. Пре ће бити обрнуто.

Сада је време Русије. Реализам, мултиполарност, па и сам Поредак великих сила, као и већина тачака изложених у новој верзији Стратегије националне безбедности САД, сасвим нам одговарају. Али да бисмо пуноправно учествовали у таквом поретку, Русија не треба само да задржи статус велике силе, већ треба да га на сваки начин јача, шири, фундаментализује – у војној сфери, у економији, технологији, политици, а главно, у идеологији. Повратак Трампа 2.0 на фабричка подешавања нам донекле проширује те могућности. Веома је важно не пропустити тренутак.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Превод: Александар Вујовић/Нови Стандард

Извор: РИА Новости

Насловна фотографија: Kremlin.ru