АЛЕКСАНДАР ДУГИН: Ако Русија не победи у Украјини, биће атомског рата

СХВАТАМ да Србија у овом тренутку покушава да се „искобеља“, као што то, на пример, чине Мађарска и Турска, које настоје да не улазе у сукобе и да се не прикључују ниједном табору – из разних разлога – укључујући оне географске и политичке.

Али ако дође до општег братоубилаштва, мислим да ће оно погодити све, па и Европу. Можда ће се тај рат, као грађански, проширити и на саму Америку.

Ово у ексклузивном разговору за „Новости“ каже један од најпознатијих руских филозофа и геополитичких мислилаца Александар Дугин, руски патриота и велики пријатељ наше земље.

*Недавно сте упозорили да јато црних лабудова лети над човечанством. Свет незаустављиво корача ка великом рату?

– Засада се не зна шта је „велики рат“. Када се такви фундаментални догађаји дешавају у свету и када балансирамо на ивици рата, веома је тешко разумети: да ли је већ почео или није? Да ли је већ у току и само ће ескалирати, или се може избећи? Засада балансирамо на овој ивици и нико не може поуздано тврдити колико нас дана дели од трећег светског рата.

*У којој мери резултати избора у САД могу одредити даљу судбину света?

– Избори у Америци су, по мом мишљењу, пресудни. Постоје различите тачке гледишта о овим изборима, али сматрам да они имају фундаментално значење јер имамо посла са двојицом политичара. Једна политика је оличена у Бајдену, а то је политика неповратног глобализма, односно глобализма по сваку цену. Реч је о фанатичној идеологији која игнорише објективне препреке, примедбе и аргументе. То је фанатизам упоредив са марксизмом са којим се сусрећемо у нашој историји: када нема никаквих објективних чинилаца већ постоји само дивља, махнита, слепа воља за доминацијом, хегемонијом и владавином по сваку цену. Владавином сопствених вредности, правила, принципа и институција. То је један кандидат. И, наравно, кандидат за рат.Ако демократе победе на америчким изборима, онда вероватноћа великог рата расте до критичне тачке. Можда ће рат почети и раније ако увиде да губе. Имамо посла са експлозивним руководством Беле куће оличеним у лудом, старом, дементном деди иза чијих леђа стоји веома сурова група владара света са фанатичном, глобалистичком, униполарном и ултралибералном идеологијом. И то је веома озбиљно.

*Сматрате да би Доналд Трамп могао да се одупре закону дубоке државе и спречи даље срљање света у сукоб великих размера?

– Други кандидат не да је бољи, него принципијелно другачији. Он не оличава фанатика и штићеника групе светске владе, већ је, напротив, ушао у сукоб са том влашћу. Да ли ће успети да се носи са тим или не, друго је питање, али он сам је реалиста и прагматичар и, наравно, ако искрсне питање уништења човечанства, почеће да вага цену таквог чина. И, будући да није фанатик или напросто безумник, очито ће израчунати да је боље ценкати се, постићи некакав договор. Мислим да се у Америци сада умногоме решава питање „мир или рат“. Управо тамо се одлучује.

*Русија је спремна за рат?

– Ми у Русији смо спремни за рат, али, наравно, више волимо мир у било којим околностима. Русија свакако неће започети тај рат. А Запад то може. Не цео Запад, већ управо демократе, глобалисти, ултралиберали. Зато је ситуација критична као никада пре. Чак је и кубанска ракетна криза била много блажа, рационалнија и разумнија и у другим околностима од онога са чим сада имамо посла. Балансирамо на ивици великог рата и нејасно је шта нас од њега дели. Заправо, он може почети у сваком тренутку. Ради се о томе да Русија не може да изгуби у овом рату.

*Искључујете могућност нуклеарног рата?

– Сада је Русији веома тешко да победи, али она уопште не може да изгуби, јер ако не буде победе у Украјини, неће бити ничега. Неће бити саме Русије. Дакле, ако не буде Русије, неће бити ни Србије. И света неће бити. Зато мислим да ћемо у неком кругу спирале предузети најрадикалније мере. Судбина човечанства непосредно зависи од тога да ли ћемо победити у Украјини или „још некако“ победити (прим. прев. употребити атомску бомбу). Стога, ако буде „још некако“, онда нико неће преостати. Али зато, ако победимо у Украјини, онда ће то, наравно, имати веома велики утицај на сву европску политику.

*На којим тачкама би могли да се отворе нови фронтови?

– Сасвим је очито да први и главни фронт рата који већ тиња управо глобално, а иначе се одвија пуном снагом – представља Русија. Она ратује са колективним Западом и са НАТО блоком, па је за нас ово, сасвим јасно, већ Отаџбински рат. Али, он прети да сваког тренутка пређе у глобални. Дакле, други фронт је Блиски исток: Газа, Либан, затим Израел који је, поред Украјине, још један „прокси“ САД и НАТО земаља, а где је геноцид над Палестинцима у пуном јеку. Ипак, отвара се други фронт. Засад су у њему активни шиити, али сунитска већина сазрева за укључивање у тај процес. Трећи фронт тог великог рата је, свакако, зацртан да буде на Тајвану, где се прилике такође заоштравају. Тајван је део континенталне Кине, али се његово руководство определило за сепаратизам. Тајван је за Кину отприлике оно што је Украјина за нас. Али ту, наравно, има и других фронтова. На пример, фронт у западној Африци. Нешто се спрема и у Венецуели и у Латинској Америци – сучељавање са Британском Гвајаном по узору на Есекибу. Али ако букне, онда ће све планути. Фронтови се могу отварати један за другим свакодневно.

*Како објашњавате чињеницу да дешавања у Гази нису, или јесу али у незнатној мери, анимирала људе да подигну глас против насиља?

– Геноцид у Палестини је већ свршен чин и то тако великих размера, толико чудовишан и без преседана да само сасвим заглупљено, потпуно хипнотизовано човечанство то може да не примети. И они људи који се „буде“ у тај кошмар који се одиграва у Гази, као да доспевају међу „успаване“. Тешко ми је да замислим њихово стање. Уколико се налазе на Западу, на свако подизање гласа у знак подршке Палестинцима добијају одговор – и ударцем у вилицу. Таква је западна глобална диктатура, толико се окрутно обрачунава са свима који се усуде да говоре против ње.

*Како оцењујете капацитете народа који се у својим земљама одупиру глобалистичким елитама? Да ли они могу да постану озбиљна политичка алтернатива?

– Ово је страшна ситуација, јер представника оба табора, и неурачунљивих ултралибералних глобалиста оличених у елитама, и представника народа који су жртве ових нелегитимних литанија, има свуда, у свакој земљи. Негде их је мање, негде су утицајнији. На Западу су тоталитарни и контролишу све, и на глобалном Југу ове елите постоје, али у неким земљама њихов значај је кудикамо мањи и слабији. Ово је светски рат између два вектора даљег развоја: глобалистичког ултралиберализма и народа који настоје да живе по другим законима и у другом правцу. Ово је трагична ситуација. Ово је глобални светски рат.

*У којој мери би се руска победа могла одрaзити на положај Србије и још увек нерешено питање Косова и Метохије?

– Ако победимо, Запад ће престати да се понаша према Србији као сад. И, последично, у односу на Косово и Метохију, и у односу на саму позицију Србије и Републике Српске, биће веома озбиљних промена. У Источној Европи ће однос снага бити преиспитан, јер ће Русија бити сасвим друга држава – пуновредна велесила, од чијих одлука и позиције ће зависити европска и светска политика. То значи да ћемо имати снаге, могућности, ауторитета и утицаја да помажемо нашим братским српским пријатељима више и делотворније него сад.
АФРИКА ПОЧЕЛА ДА СЕ БУДИ

*A ДА ЛИ су државни преврати у појединим афричким државама увод у коначну деколонизацију Црног континента?

– Антиколонијални процеси у Африци узимају маха. Нови облици антиколонијализма више нису усмерени против непосредне физичке, дипломатске и политичке владавине, Запада, већ против истанчанијих облика присуства колонијалних сила у Африци, против колонизације свести, против глобалистичке политике. Африка почиње да се буди.

*A СРБИЈУ је веома потресла вест о убиству ваше ћерке. Да ли је Даријина смрт доказ да се Запад много више плаши идеолога и идеја од ратова и тенкова?

– Веома ми је тешко да причам о Дашиној смрти. Дубоко и од срца сам захвалан српском народу, који много волим и који је тако осећајно узвратио на моју бол. Заиста, тај ударац и то убиство били су усмерени против мене. Нисам непосредно учествовао у сукобу са Украјином: ни финансијски, ни политички, ни лично. Иако је Запад, а управо је Запад дао „зелено светло“ украјинским убицама: снабдео их обавештајним подацима, показао им мету, опремио их, подржао, и ако се у овом убиству усмереном против мене Запад решио на такве крајње мере – то значи да се он заиста највише плаши идеје, плаши се мисли, плаши се оних који му се супротстављају на плану духа и бескомпромисно деценијама иду својим правцем ка препороду Русије, нашој независности, нашем суверенитету, боре се за Руски свет, за обнову независности и пуноће руске цивилизације. Ако Срби знају моја дела, а код вас се преводе још од деведесетих, онда одлично разумеју о чему говорим. И, нажалост, моји непријатељи су значај мојих идеја схватили пре мојих пријатеља. То је тужно. Али ово се не тиче Срба, јер Срби су ослонац, нада, они су диван народ који и сам пати и, вероватно, боље од било кога другог разуме шта је бол и шта је јад.