АЛАСТЕР КРУК: Долар је главно америчко оружје

Уједињене нације нису потребне Америци да би контролисала међународни поредак. Пошто се глобалне трансакције махом одвијају у доларима, Сједињене Државе могу искључити непослушну државу из финансијских токова. То америчко Министарство финансија пореди с „неутронском бомбом”, оружјем моћнијим од конвенционалног, које је примењено и на Русију због украјинске кризе. Сада се у Ирану плаше да ће геофинансијски рат постати још жешћи јер министар финансија постаје други човек ЦИА, каже Аластер Крук, директор Форума за сукобе, стационираног у Бејруту.

Бела кућа је разматрала наоружавање трупа верних Кијеву. Да ли је то била претња како би Путин прихватио примирје у Украјини или знак да економски рат против Русије не иде по плану?

Геофинансијски рат није бацио Путина на колена а санкције су имале ужасне последице по Европу. Партије центра су колабирале. Можете подржавати мере штедње или своју националну бирачку базу, али не и обоје. У Грчкој се левица ујединила са десницом на антинеолибералним позицијама. Широм Европе, нарочито су се странке с деснице отвориле према Русији. Нерасположење јача и зато што, док европски извоз у Русију опада, амерички расте.

Колико још Русија може издржати? Привреда јој је лоше стајала и пре санкција.

Нико не зна. Русија данас није она из 1989. године. Девалвирала је рубљу, па су јој приходи у тој валути неумањени. Осамдесетих година била је међународни дужник, сада је нето кредитор. Дефицит ће јој бити само 0,5 одсто БДП-а. Рањивост Америке је у томе што је пад цене нафте изазвао непропорционалан раст долара, док се валуте других произвођача енергије суновраћују, а њихови доларски дугови расту – не знамо још колико. Тај непознат, огроман износ у доларима оптерећује западне структуре које држе те дугове. Због девалвације, сав новац уложен у тржишта у развоју, у време док су давала већи принос, претвара се у сумњиве и лоше зајмове. Усред смо рата валутама, које на све стране очајнички флуктуирају. Пала је и вредност деоница.

Кина постаје велики кредитор, спречила је слом руске рубље. С обзиром на друштвене слабости и успоравање своје привреде, може ли Кина бити уточиштедржавама које беже од диктата ММФ-а и Светске банке?

Уместо њих, Кина је ускочила да спасе Венецуелу, Аргентину и сад Русију. Наравно да су на рубљи и много зарадили. Кинези виде да је Русија прва домина а они следећа, па се отржу хегемонији долара и граде паралелни систем. Све више држава тргује ван доларске основе. То ће неким земљама, можда и овој, наметнути да одлуче хоће ли остати у доларском систему, прећи у незападни финансијски систем или ће покушати обоје. Не дајем савете, свако мора сам да одлучи куда жели да иде. Али, онај ко покуша обоје, биће под притиском Вашингтона.

Да ли је „Јужни ток” отказан због америчког и европског притиска или због непрофитабилности тог пројекта?

То је био политички пројекат, утолико што је намера била да транзит више не иде кроз Украјину. Али, „Јужни ток” је имао економског смисла, зависно од цене гаса која би се постигла. Пројекат су зауставила правила ЕУ, која би значила да Руси изгубе контролу над цевоводом дозволом да га користе и треће странке. У том захтеву ЕУ било је и жеље да се очува транзитна рута кроз Украјину. Тиме је Европа себе упуцала у ногу. Нема лаке алтернативе за изворе енергије, тешко да ће се постићи договор с Ираком, Иран се већ преоријентише ка Евроазији. Изградња постројења за течни природни гас из Америке страховито би коштала, па би и гас био прескуп. Због скупе енергије, опашће компетитивност европске привреде.

Русија је предложила Турској да постане енергетско чвориште. Мислите ли да ће Анкара прихватити понуду и зближити се с Москвом?

Турска је желела да постане чвориште и са „Набуком”, али није успело. Она има и других разлога да крене ка Евроазији. Блокирана је у ЕУ, њени потези на Блиском истоку су подигли тензије, руководство се плаши да ће Америка подстаћи „обојену револуцију”. Ердоган није отпоран на геофинансијски рат. Турска привреда заснива се на грађевини, а то је „мехур”. У њој је много „врућег новца”, спекулативних привремених депозита који се сада повлаче са периферије тржишта и враћају у центар због раста долара и очекиваног скока каматних стопа у Њујорку. Турска лира девалвира. Зато Турска оставља себи могућност окретања ка Евроазији. Тако је и са Египтом – погоршао им се однос са Саудијском Арабијом, Исламска држава им је на јужној и северној граници, валута је девалвирала као и другим произвођачима нафте, цене расту, 43 одсто Египћана живи на мање од два долара дневно. Иран је ка Евроазији већ кренуо.

Многи у Србији верују да је пад цене нафте амерички план против Русије. Зашто Саудијска Арабија не смањи своју производњу и тако подигне цене? Они имају и сопствене мотиве против Ирана и Русије, која подржава Асада у Сирији.

И „Њујорк тајмс” је потврдио да су Саудијци пре свега желели да притисну Путина. Прича се и да је то договорено на састанку Џона Керија, америчког државног секретара, и саудијског краља. Мислим да су Саудијци били успешни у покретању пада цене нафте, али нису очекивали овакав слом. Незнатно су повећали производњу и снизили цену. Инвеститори су узимали нафту од произвођача као заштиту од произвољности тржишта. Очекивали су да ће, као до сада, нафту касније продати. Али, лавина се наставила, цена је драстично пала, потражње нема и инвеститори су збрисани с тржишта.

Нагађа се и да су Саудијци желели да обарањем цене натерају Америку да због неисплативости затвара своја нафтна поља.

Преплели су се политички и економски мотиви. Саудијска Арабија је губила контролу над тржиштем због све веће америчке производње нафте из шкриљаца. Нисам сигуран да Саудијци из техничких разлога сада могу довољно оборити своју производњу нити да ли би то уопште могло вратити ситуацију на старо. Они имају новца да издрже овако још две године, али не и многе државе у Заливу.

——————————————————————

Специјалиста за преговоре с терористима

Аластер Крук је некадашњи члан британске обавештајне службе МИ6, неко време је био и „очи и уши” Тонија Блера на Блиском истоку. О приликама у том региону савете је давао и Хавијеру Солани, док је овај био високи представник Европске уније за заједничку спољну и безбедносну политику. Крук се специјализовао за незваничне преговоре с терористичким групама. За укус појединих западних медија остао је у превише добрим односима с Хамасом и Хезболахом. Њиховим припадницима, као и представницима осталих „играча” на Блиском истоку, Форум за сукобе омогућава састанке на којима покушавају да приближе мишљења. Повремено им се придружују и западне дипломате. Форум се, тврди Крук, издржава средствима Норвешке, приватних донатора и квекера – верске групе познате по отпору било каквом рату. У Београд је дошао, каже, да посети пријатеља.

Тагови: Аластер Крук, Владимир Путин, Долар, Кина, Оружје, Русија, САД