Аналитичари сматрају да се САД формирањем снага уз учешће Курда жели супротставити руском утицају у Сирији и иранској експанзији, пише Ал Џазира Балканс.
„Војска Сирије ће окончати америчко присуство“
Подручју северне Сирије, нарочито Идлибу, прете све веће ескалације након што су САД изнеле свој план за успостављање безбедносних снага уз учешће курдских фракција у региону. Такав план испровоцирао је актере на сиријској сцени, од сиријског режима па све до Ирана, Русије и Турске, јер би се тиме могле побркати рачунице, што би довело до поновног успостављања савеза.
Курдске Јединице за народну заштиту (YПГ) и Сиријске демократске снаге (СДФ), под чијом се контролом налази 30 посто сиријске територије, биће окосница тих снага које ће имати 30.000 припадника. Оне ће бити распоређене дуж сиријско-турске границе на делу територије под контролом курдских снага, на ирачкој граници у правцу југоистока и дуж обале Еуфрата, који се сматра линијом раздвајања између СДФ-а и снага сиријског режима, које имају подршку Ирана и Русије.
Русија, према речима министра иностраних послова те државе Сергеја Лаврова, сматра да се САД формирањем тих безбедносних снага припремају за поделу Сирије. Исти такав приступ усвојио је и Техеран, док је Министарство иностраних послова Сирије потврдило „одлучност сиријске војске да оконча било какав облик америчког присуства на сиријском тлу“.
Турска се такође снажно противи таквом америчком кораку, док председник Ердоган те снаге сматра „терористичком војском чији је циљ напасти Турску“. Због тога је у изјавама обећао да ће елиминисати те снаге и пре њиховог настанка, што наговештава досад најопаснију ескалацију у односима Вашингтона и Анкаре.
Директан сукоб САД и Турске на северу Сирије?
Ако се Турска буде чврсто држала тога да „очисти“ сиријске територије у свом суседству од курдских снага, нарочито на подручју Африна, то би могло отворити простор за директан сукоб Американаца и Турака на северу Сирије. Међутим, амерички аналитичари такав сценарио сматрају „мало вероватним, јер би то била катастрофа која би увела Вашингтон и Анкару у јединствену кризу“.
Узимајући у обзир да је курдска опасност највећа брига за Турску и у светлу неслагања са САД везано за то питање, Анкари су и даље потребни руски и ирански савезник, с којима учествује у мировним преговорима о Сирији у Астани и дели противљење америчком кораку да успостави „курдску војску“.
У том контексту, упућени у догађања очекују да ће Турска пристати на „болне уступке“ кад је реч о Идлибу и сталним борбама које се воде, нарочито са Русијом, а можда и са сиријским режимом. Биће приморана на такве кораке како би сачувала свој савез с Русијом, с обзиром на потешкоће да се потпуно сама политички и војно супротстави америчком пројекту.