Гренланд, који има територију од 2,1 милиона квадратних километара, највеће је острво на планети. Међутим, његов највећи део, око 80 одсто површине — налази се под ледом. Неко може поставити поставити питање — шта ће било коме пуста земља у вечитом леду? Међутим, није баш тако.

Вашингтон је два пута покушавао да купи Гренланд. Први пут још 1867. године, заједно са Исландом. Ипак су тадашњи званичници одабрали Аљаску, као важнију инвестицију. Други пут је то било након Другог светског рата, када се острво налазило баш под управом — САД.

„Хари Труман је предлагао Данској — 100 милиона долара за острво. Можда би она и пристала на ту куповину, али је то питање ускоро скинуто са дневног реда, зато што се појавио НАТО и Данска је постала један од првих чланова, па је постало јасно да ће Гренланд свакако бити под контролом“, објашњава историчар Дмитриј Дробницки.

Од 1951. године на Гренланду се налази најсевернија америчка војна база.

Земља створена мачем и доларима

Трампова идеја можда изгледа неозбиљно, међутим, она се уклапа у размишљање просечних Американаца током последња два века. Они су створили своју државу прогоном Индијанаца и уз помоћ долара.

Одмах након проглашења независности 1776. године, почели су са куповином територија. Први пут 1803. године — од Француске је купљена Луизијана за 15 милиона долара. То није иста држава као данас, већ је била огромна територија која је обухватала, делимично или потпуно, 15 држава: од Монтане до Тексаса.

Већ 1819. године, након рата са Шпанијом, Америка је за 5 милиона долара купила Флориду. Тридесет година касније је и Тексас, све до Пацифика, припао Америци за милионску компензацију Мексику. Претпоследња куповина САД је била куповина Аљаске од царске Русије — 1867. године, за 7,2 милиона долара. Последњи продавац своје територије је била управо Данска. Она је уступила Девичанска острва Вашингтону 1917. године за 25 милиона долара.

„Сматрало се да, након усвајања повеље УН после Другог светског рата, никакав трансфер територија није могућ. Пошто се ово питање опет покреће — види се да је старом поретку дошао крај, а да се враћа добри стари 19. век“, закључује руски историчар Дробницки.

Битка за Арктик

Наравно, ни једна Влада данас не би пристала да отворено разговара о продаји територије, али се то може урадити на другачији начин. Довољно је договорити се о изнајмљивању територије на, на пример — 99 година. Историја то познаје. Сетимо се случаја Хонгконга, као и Аљаске. Мало људи зна да је ова америчка држава прво била узета у закуп од царске Русије, па је тек онда откупљена. На крају крајева, може се направити неки међудржавни споразум, са компликованим фразама, који се може вечно продужавати.

Питање је само — колико САД желе Гренланд. У тренутку у ком су све очи упрте на богатство Арктика — ово острво постаје све важније. Америка куповином острва (на било који начин) може озбиљно да се умеша у битку за арктичке ресурсе. А разлога има посебно зато што ни рибни потенцијал, ни рудно богатство острва — нису занемарљиви. А помиње се још и злато и милијарде барела нафте.

Амерички председник почетком наредног месеца долази у посету Копенхагену и није искључено да ће предложити, тајно, своју цену за богатство острва. Руски експерти су израчунали да би цифра могла да се креће око 10 билиона долара.