А сада велика западна представа: Како преварити Украјину

Тек што је завршен самит у Виљнусу на коме је одлучено да свака од чланица Г-7 појединачно потпише са Украјином уговор о гаранцијама безбедности, према Кијеву је кренула колона ”потписивача”.
Први је дошао британски премијер Риши Сунак и са Зеленским потписао оквирни, ”историјски” споразум, који подразумева јачање економске техничке и финансијске подршке, као и помоћ за јачање војне моћи Кијева. Споразум ће се реализовати током неколико година, на основу могућности које има Велика Британија. Споразум су обе земље назвале еталоном, а премијер Украјине је објаснио да ће Британија помоћи ”колико буде могуће”. Заузврат ће и Кијев помоћи Лондону. Ако затреба.

Уследила су немачка заклињања на вечну помоћ Украјини не само да се брани већ и да у будућности обузда евентуалне агресоре. У то име даће 15 милијарди, што за оружје, што у кешу. Помагаће у свему што буде потребно и – кад буде потребно.
И тако редом – Француска, Канада … Придружила се и Данска која није чланица Г-7, а појављују се и неке друге државе које желе да учествују у представи која би могла имати радни наслов ”Како преварити Украјину”.

Преварити Украјину – представа пред целим светом
Зашто преварити? Па зато што је та земља буквално гурнута у рат, у коме су изгинуле стотине хиљаде људи, и у коме је остала без великог дела територије, зато што су јој западни партнери обећали да ће је примити у НАТО. А ако се то деси онда никакви билатерални договори са земљама чланицама нису потребни. Гаранција је члан 5 статута Алијансе, према коме се напад на било коју земљу чланицу сматра нападом на цео НАТО.

Дакле, сви ти пријатељи, савезници, партнери, који парадирају по Кијеву и сликају се са глумцем одевеним у нешто што само по боји подсећа на војну униформу – имају само један циљ – да му дискретно ставе до знања да од обећања нема ништа. Уместо алијансе, добио је Сунака, Шолца и друге, који ће кад буду могли, ако буду могли… помоћи
Уосталом… кулисе је сурово срушио Антонио Тајани, нови лидер странке ”Форца Италија”:
”Наш уговор, као ни они који су потписали велика Британија, Немачка, Францууска, Канада…није правно обавезујући. Из текста не проистичу никакве међународне правне или финансијске обавезе. Он не предвиђа никакве аутоматске гаранција политичке или војне подршке.”

А шта ако дође Трамп…
Главни глумац, као цар који је остао го, наставља да игра своју улогу, жури да убеди Америку да и она потпише сличну обавезу. Али тамо одавно нису чиста посла. Иако је Америка чланица Г-7. потписивање се одлаже јер ће, можда, за одлуку бити потребно одобрење Сената, који није баш одушевљен све већим и већим количинама новца који Бајден тражи за Украјину.
Зеленски жури, не само зато што му је хитно потребна помоћ, него и зато што се боји да ће уместо Бајдена, на чело Америке доћи Трамп, или неко сличан њему, па ће се помоћ ако не укинути, оно бар смањити. А времена за чекање, просто више нема.

Ако и ми зажмуримо на сурову истину коју је изговорио италијански политичар, поставља се заиста питање смисла целе представе. Шта још то Украјина хоће и може да добије, осим пропагандног ефекта и сликања Зеленског са европским такозваним лидерима (лидера одавно нема)? Шта још ”западни партнери” могу да дају Украјини, а нису?
Све своје оружје већ су послали у Украјину, на утилизацију. Било им је много јевтиније да плате превоз до Украјине, па да тамо Русија обави посао који би они морали кад тад да обаве, јер је оружје било старо, често и совјетско. Утилизација је веома скупа, а још и загађује животну средину. Много је боље да се то све догоди у Украјини. Кад је новац у питању – милијарде евра и долара буквално су спаљене у Донбасу током ове две године. Даља давања, упорно, штрајкујући на улицама, покушавају да спрече грађани тих земаља које нико није питао хоће ли да стежу каиш због туђих интереса.
Кад говоримо о Америци, она, како сад изгледа, ни са одлуком Сената, ни без ње, неће ништа потписивати. Великима се верује на реч! Ако се не испречи Сенат. А и без тога. Док су давали, давали су, а сад је, решили су, време да даје Европа.

На реду је Европа
Америка има својих глумаца и проблема. сад је ред да Европа прође као Украјина, ако може – без рата.
Али Европи се отвара нова перспектива, изградња нових фабрика оружја, потребног њима самима, а потом, ако га буде, и Украјини. Фабрике ће запослити нове раднике…Већ опробани начин за подизање посрнуле економије.

И зато су тек потписани уговори веома уопштени, апстрактни, обећавају много – и помоћ у оружју и обнову земље, и све што затреба, не само док траје рат него и – заувек: Биће потребно обновити земљу после рата, али без конкретних механизма за примену. Кад буду могли, и ако буду могли.
А Украјина само треба да сачека да Европа сагради нове фабрике оружја, обучи људе за рад у њима, што ће све трајати, према обећањима, годину и по дана, па ће онда, за око две године, река оружја потећи према Украјини. Ако је буде.