Азијска банка за инфраструктурне инвестиције званично је почела да ради. Азијски ривал Свјетској банци, чије је оснивање иницирала Кина, има 57 земаља чланица.
Док ММФ и многе западне земље желе сарадњу и учешће у раду Азијске банке за инфраструктурне инвестиције, САД упозоравају да је нова банка озбиљан конкурент Свјетској банци, коју подржава Вашингтон.
Прво окупљање директора Азијске банке за инфраструктурне инвестиције, у Пекингу, означило је почетак рада финансијске институције, као одговор на растуће инфраструктурне потребе азијских земаља.
Кина види проблем у застојима у реформама ММФ-а, малом удјелу гласова које има у Свјетској банци, с обзиром на своју величину и снагу. Основана са капиталом од 100 милијарди долара, банка ће већ до љета понудити прве пројектне зајмове.
„‘Потребе азијских земаља за инвестирање у инфраструктуру су огромне. Банка ће уложити новац у пројекте који нису скупи, али су високо квалитетни“, каже Си Ђинпинг, предсједник Кине.
Оснивањем Азијске банке за инфраструктурне инвестиције, Кина је показала да се не слаже с глобалном политиком и прије свега спорим реформама ММФ-а. Међу 57 земаља чланица су Велика Британија, Њемачка, Француска, Русија, Швајцарска, Израел.
„Ово је нешто ново. Ова иницијатива из Кине и Азије показује да свјетска економија почиње да се уравнотежава“, каже Пијер Грамена, министар финансија Француске.
Жељи Кине да има већу улогу у развоју региона, противе се Сједињене Државе и Јапан. Они убјеђују савезнике да бојкотују нову финансијку институцију, наводећи да ће Азијска банка за инфраструктурне инвестиције имати блаже стандарде за одобравање кредита од Свјетске банке.
Тагови: Азијска банка, Кина, ММФ, Светска банка