150 РЕЗОЛУЦИЈА: Русија само једном уложила вето због Балкана

Савјет безбједности УН у протеклих двадесетак година посветио је више од 150 резолуција проблемима изазваним ратовима и распадом бивше СФРЈ.

Само у три случаја резолуције нису прошле, јер је нека од сталних чланица уложила вето.

Русија је у децембру 1994. спријечила усвајање резолуције којом се, због тешке хуманитарне ситуације на подручју Бихаћа, тражи стриктнија контрола граница СРЈ са Хрватском и БиХ.

Кина се у фебруару 1999. успротивила усвајању резолуције којом се продужава мандат снага УН у Македонији за још шест мјесеци, због претходне одлуке Скопља да призна Тајван као независну државу.

САД су 30. јуна 2002, дан уочи оснивања сталног Међународног кривичног суда, гласале против нацрта резолуције којом се продужава мандат мисије УН у БиХ, како своје војнике у мировним снагама не би изложили ризику суђења пред судом који не признају.

У Савјету безбедности УН није прошла ни резолуција којом је у марту 1999. тражен хитан прекид бомбардовања СРЈ, када су нацрт текста којим се осуђује примјена силе без одобрења СБ подржале само Русија, Кина и Намибија, док је преосталих 12 чланица Савјета гласало „против“.

Савјет безбједности УН има 15 чланица, представници десет земаља бирају се на одређени период, а пет „сталних столица“, уз право да ветом спријече усвајање неке резолуције, имају САД, Велика Британија, Француска, Русија и Кина.

Право вета уведено је како би се спријечило да се надгласавањем доносе одлуке које би могле изазвати поремећаје на глобалном нивоу. То право не важи на процедурална питања, што значи да нико не може да спријечи да се о предложеној резолуцији расправља.

Уколико процијени да јој се отворени сукоб с остатком свијета не исплати, а не жели да одустане од свог става, стална чланица Савјета безбједности може се одлучити и да буде уздржана од гласања чиме „чува образ“, али не спречава усвајање резолуције.

Тагови: БиХ, Резолуција, Сребреница, СФРЈ, УН