Званичник Србије признао кривицу, адвокат Влајић: Институт споразума се системски злоупотребљава

Заменик в.д. директора Канцеларије за Косово и Метохију, Игор Поповић, постигао је ове недеље споразум о признању кривице са косовским специјалним тужилаштвом. Ову информацију потврдили су само Тужилаштво у Приштини и његов адвокат.

Истовремено, против овог званичника Владе Србије подигнута је оптужница, која је, заједно са споразумом о признању кривице, достављена Основном суду у Приштини.

У питању је кривично дело „подстицање раздора и нетрпељивости“.

Од Канцеларије за Косово и Метохију покушали смо да добијемо одговор на питање – да ли се Поповић пре овог чина консултовао са Београдом, са ким конкретно, и шта је Београд предузео како би ослободио свог представника. Пре свега, какве последице по Србију има признање кривице овог званичника у Приштини када је реч о државној политици и дипломатији према Косову?

Одговор нисмо добили. Његов адвокат је претходно казао да није време за коментаре док је поступак у току.

Један у низу

Осим што је реч о државном званичнику Републике Србије, овај случај је само један у низу споразума о признању кривице коју Срби, ухапшени под оптужбама за подстицање нетрпељивости, раздора, тероризам или шпијунажу, закључују са косовским правосуђем.

Адвокати који бране Србе у овим случајевима тврде да су њихови клијенти невини, али и наводе да се суочавају са репресивним системом у којем често бирају да признају дела која, како тврде, нису починили – као мање зло у односу на дуготрајан и неизвестан процес у којем су шансе да докажу правду веома мале.

Да ли учестало склапање оваквих споразума умањује вероватноћу да будући притвореници, који верују у своју невиност, истрају у борби за правду? Посебно након низа признања Срба са Косова да су подстицали „раздор и нетрпељивост“, починили шпијунажу или тероризам? И какве су последице признања кривице пред косовским правосуђем званичника Србије по саму државу, њену политику и позицију?

Влајић: Мач са две оштрице

Један од српских адвоката са највише искуства у косовском правосуђу, Небојша Влајић, у разговору за КоССев наводи да је у току злоупотреба правног института који, како указује, оправдано постоји.

„У питању је институт за случајеве када стварно постоји кривично дело, а окривљени може да извуче неку корист за себе“, каже Влајић, говорећи о механизму закључивања споразума о признању кривице пре него суђење започне.

У чему види злоупотребу?

„Зато што се користи толико широко, јер су окривљени свесни да се на њих не примењује правни поступак. Знају да ће, без икаквог основа и доказа, бити задржани у притвору неодређено дуго и да ће вероватно проћи горе него да признају кривицу. Зато признају кривицу за све и свашта – од онога што је у општини Звечан седео на бетону (Милош Обреновић, прим. ред.) до последњих случајева“, додаје.

„Окривљени се не усуђује да изађе на суђење јер зна да ће за ништа бити осуђен. Бира оно што му је ‘најефтиније’. А зашто је то злоупотреба? Зато што, иако су признали, многи не би смели да буду у затвору – јер за пола тих случајева уопште нема кривичног дела.“

На питање шта би се догодило ако би окривљени одбили да закључе споразум, управо верујући у своју невиност, Влајић одговара – судбина би им била слична оној Ивана Тодосијевића.

Бивши министар у косовској влади и председник општине Звечан, Иван Тодосијевић, био је првостепено осуђен на две године затвора због изјаве о догађајима у Рачку. После четворогодишњег поступка, 2023. године, ослобођен је свих оптужби – на основу права на слободу говора и Европске конвенције о људским правима.

Управо су се на ову пресуду Врховног суда Косова из 2023. позвали и Поповићеви адвокати, уз тврдњу да је реч о истоветном кривичном делу.

На опаску да је Тодосијевић ипак на крају ослобођен, Влајић подсећа да њему, за разлику од осталих, није био одређен притвор.

„Он је могао да се бори. А овај који је у притвору – жели да што пре скрати муке“, каже.

Последице вишеструке, окривљени одлучује

Ипак, Влајић је свестан последица оваквог тренда. Признаје да се признањем кривице погоршава ситуација и за друге окривљене:

„Који ће такође бити оптужени, иако нису учинили ништа. Онда ће суд рећи: ‘До сада смо одобравали споразуме и осуђивали људе’, па ће и следећи завршити у затвору.“

Наглашава да је окривљени господар своје одбране:

„Без обзира на мишљење адвоката или државе, окривљени одлучује како ће поступити. Ако ми каже да жели да призна кривицу – из страха да ће пред неправичним судом проћи горе – нико то не може да спречи“, истиче.

На питање како се то односи на државног чиновника који је ухапшен док је био обављао управо државну активност и да ли верује да је заменик в.д. директора самоиницијативно донео ову одлуку, Влајић каже: „Не знам одговор на то питање“.

Верујући да окривљени Срби признањем кривице желе да избегну дуготрајни притвор и готово извесну осуђујућу пресуду, овај адвокат признаје да је читав процес – „мач са две оштрице“.

Да ли склапањем оваквих споразума постоје ухапшени Срби који себи стављају етикету осуђеника за дела за која верују да их нису починили? Да ли тиме погоршавају имиџ Срба са Косова – представљајући их као „терористе“, „шпијуне“ или подстицање „нетрпељивости и раздора“? И да ли то носи последице по Србију у њеној политици према Косову?

„Апсолутно тачно“, одговара Небојша Влајић.

Званични Београд без реакције на признање Поповића

Иако су раније захтевали његово хитно ослобађање и условили дијалог његовим пуштањем, ни Канцеларија за КиМ, ни Министарство спољних послова, ни председник Вучић нису се огласили након што је Игор Поповић признао кривицу. Ћуте и на кампању из Приштине, где је Поповић представљен као кључног актер у наводним покушајима Србије да подрије дијалог и дестабилише Косово, за везу са српском БИА-ом, уз медијске наводе о заплењеним снимцима, препискама и порукама везаним за ратне злочине.

(КоССев, 07.08.2025)