Жртвовао себе како би спасио живот генералу Дражи: На данашњи дан погинуо син војводе Мишића

На данашњи дан 17.12.1941. године у Ваљеву нацисти су стрељали сина војводе Живојина Мишића Александра и Ивана Фрегла.

Фрегл је био начелник Штаба Колубарског војно-четничког одреда, којим је командовао његов колега, мајор Александар Мишић. Поред ове дужности, мајор Фрегл је на Равној гори с Дражом Михаиловићем основао официрску школу, у којој је предавао стратегију ратовања.

Мишић је био официр српске војске. После слома државе у Априлском рату, 11. маја 1941. године као пензионисани официр у својој кући у селу Струганик дочекује генералштабног пуковника Драгољуба Михаиловића са којим доноси одлуку о наставку борбе против окупатора и стварању герилске војске на целом простору окупиране Краљевине Југославије.

За вријеме Другог светског рата био је командант Рибничког четничког одреда у Четничким одредима Југословенске војске, обавјештајац и један од главних устаничких вођа уз пуковника Драгољуба Михаиловића током устанка 1941. године.

Заробљен је од стране Њемаца 6. децембра 1941. године током окупаторске офанзиве Равну Гору која је носила шифровано име Операција Михаиловић.

Њемачка обавјештајна служба је располагала прецизним подацима да пуковник Михаиловић најчешће борави у Струганику. Њихова моторизована формација зауставила се тачно пред родном кућом војводе Мишића. И нису погријешили: у кући је био Дража са мајорем Захаријем Остојићем, који је стигао из Каира као специјални изасланик краљевске владе.

Како би омогућио генералу да побјегне мајор Александар Мишић изашао је пред Њемце и рекао:

„Ја сам Дража Михаиловић!“

Вријеме које је непријатељ утрошио окупљајући се око Мишића било је довољно да им четнички лидер умакне. Он је међутим, ову жртву платио сопственим животом: када су нацисти утврдили да се ради о превари, осудили су га на стријељање.

Сазнавши да је Мишићева мајка Њемица, добио је понуду да се одрекне српских коријена, што је он категорично одбио уз наглашавање да је сва његова њемачка крв истекла из њега још у Првом светском рату када је био рањен.

Чувени новинар „Политике“ Богослав Боца Марјановић писао је да су Њемци пред стријељање питали Мишића и Фрегла за последњу жељу. Мишић је затражио да му вежу очи и да му се не пуца у главу. Фрегл је пак рекао: „Последња жеља ми је да непријатељима свога народа, варварима Њемцима, сам командујем паљбом свога стрељања и да нам се дозволи да у смрт идемо – рашнираних ципела.“

Кад је Фрегл заустио да узвикне „Пали“, Мишић скинуо цокулу и завитлао је га стрељачком одреду. Тако је, макар симболично, умро борећи се и никада не предајући.

Слава им.