Тамо где су “џавелини” тамо је рат: Зашто Америка тзв. Косову шаље 246 противоклопних ракета?

“Наоружавање Приштине је планска, континуирана активност САД, Немачке, Турске, али је испорука ‘џавелина’ у неку руку преседан зато што се ради о веома ефикасном противоклопном систему. Тамо где су Американци давали ‘џавелине’ тамо се дешавао рат, или су давали та средства у току рата.”

Овако у изјави за РТ Балкан генерал у пензији, професор Митар Ковач, коментарише одлуку САД да Приштини, односно тзв. КБС-у испоручи 246 противоклопних ракета “џавелин” као и 20 лансера за ове ракете.

“Сигурно је да се у неким америчким проценама, студијама, сценаријима сукоба између Срба и Албанаца, или генерално између српског и албанског народа, дошло до закључка да се српском оклопу и бројним оклопним средствима, тенковима, транспортерима мора супротставити јака противоклопна сила и отуда толики број ‘џавелина’ који су планирали и дали Приштини”, наводи генерал Ковач.

По оцени нашег саговорника, сигурно је да су “они који са Албанцима планирају развој тзв. војске Косова дошли до закључка да је у овој фази потребан управо тај број средстава”.

„Амерички амбасадор у Београду изиграва некаквог пријатеља Србије и српског народа као и Америка генерално а у последњих три деценије све чине да угрозе српске националне интересе и на Косову и на простору БиХ везано за Републику Српску. Да је среће Србија би сада преко земаља које подржавају њену територијалну целовистост и суверенитет тражила у СБ УН седницу и да се истакне проблем стварања нелегалне оружане силе на КиМ. Мислим да оволика болећивост власти у Србији није добра што се тиче неког будућег стања безбедности на КиМ. Не треба чекати да дође до угрожавања безбедности на отворен начин него треба предупредити и спречавати процесе који воде таквом стању”, каже генерал Ковач.

Он процењује и да се у Приштини, у сенци “бајрактара”, хеликоптера, “џавелина”, ствара и “огромна оружана сила, мимо онога што се формално приказује као редовна, професионална оружана снага”.

“Они планирају увођење војног рока, имају наоружано становништво које је мимо тих планова сврстано у територијалне јединице. На Косову се налази толико оружја, које КФОР и није покушао, сем на почетку, симболично, да одузме, да нема куће ни албанске породице која нема оружје а да не говоримо о прикривеним комадима, средствима још из времена УЧК. Све се то сад осавремењава са средствима везе, информационим системима, средствима за ноћно извиђање, снајперима, тако да Америка као што је стварала у Украјини војску и припремала народ за оружани конфликт са Руском Федерацијом на неки сличан начин и модел то сада ради и на простору Косова и Метохије”, каже генерал Ковач.

Андреј Млакар, уредник на војној ТФ Фронт, за РТ Балкан подсећа да је испорука “џавелина” Приштини на дневном реду још од маја 2022. године, и да су се захтеви Приштине да добију ово противоклопно оружје поклопили са почетком рата у Украјини и првим снимцима на којима се види како украјинска војска “џавелинима” гађа руске тенкове.

“Сви ти погоци који су се појавили на снимцима приписивани су ‘џавелину’, и онда је Приштина брже боље изашла са тим захтевом. Паралелно са Приштином са истим жељама појавила се и Албанија, као и Северна Македонија, као средством за одбрану првенствено од руских, односно од српских тенкова. Када су биле кризе на Косову, мало-мало па су се појављивале приче око руских тенкова Т-72Б1МС које је Србија добила од Русије као донацију, и онда су они рекли – решење је ‘џавелин’, подсећа Млакар.

Коментаришући реторику Приштине према којој тзв. КБС, укључујући оклопна возила, дронове, хеликоптере, па сада и “џавелине”, набављају искључиво одбрамбена средства, Млакар каже да је причао о “џавелинима” као одбрамбеном оружју – “прича за наивне” и да су сва оружја у суштини – “офанзивна”.

“Приштина никад није крила амбиције, чак су у једном тренутку, 2018. године, кад је први пут проглашена тзв. војска Косова хтели да купе и америчке ‘ТОW’ ракете, али им то није омогућено. После су тражили и друге ракете, стално су имали неке захтеве, на крају су отишли у Турску где су набавили неку турску варијанту противоклопних ракета која је слична ‘џавелину’ али није копија”, каже Млакар.

Уредник војне ТВ Фронт подсећа да су ракете “џавелин” последњих готово две године доста коришћене од стране украјинске војске али да се тамо показало да је ратна пропаганда једно, а стварност – друго.

“Теорија и пропаганда су биле да ‘савршено брију’, газе, уништавају, све нестаје, а испоставило се да је од четири лансиране, тек једна погађала тенк“, објашњава Млакар и додаје да “џавелин” има домет од два километра, док, рецимо, руски “корнет” има домет од четири – па чак и од 8 километара.

Одговарајући на питање колико је 246 “џавелин” ракета и 20 лансера реална опасност по Србију наш саговорник каже да би опасност била реална када би Војска Србије кренула у неки упад по “руском систему”, односно масовним нападом низ долину реке Ибар.

“Србија, међутим, има аутоматски одговор. ВС има далекометну артиљерију, пре свега има ‘норе’, има модификоване ‘огњеве’, има могућност да крене у серијску производњу ракетног система ‘тамнава’, домета 40 до 70 км, а на крају има и дронове камиказе и на сваки лансер може да пошаље 4-6 дронова камиказа. Дакле, аутоматски имаш могућност да сачуваш оклопне јединице и наравно да нећеш да их гураш у неки масовни напад. Пошто претпостављају да ће се Војска Србије понашати као некад Војска Југославије, њима је фокус север Косова јер је на северу могуће каналисати кретање оклопних јединица и они сматрају да је то идеална могућност да у одређеним тренуцима могу борбено да делују овим ракетама”, каже Млакар.

Он још једном подсећа да је на самом Косову највише халабуке било када је Србији испоручено 30 руских тенкова Т72Б1.

“Тај тенк њима је проблем не толико по оклопу колико због електорнике, изузетно јаке оптике и термовизије и то су тренутно најмодренији тенкови у ВС. То је створило панику да проблем треба решити, а решење је нађено у ‘џавелину’ и они су га као и беспилотну летелицу ‘бајрактар’ дефинисали као средство за ‘стратешко одвраћање’, каже Млакар.

Он примећује и да су набавке оружја од стране Приштине у последње време ишле по принципу праћења дешавања у рату у Украјини.

“Још увек им не дају тенкове, не дају им гусеничаре, мада се могло чути да имају и такве амбиције. Једноставно, ради се о припреми за рат и Приштина не крије да јој је главни противник Војска Србије, и све што купује – купује ради тога”, закључује Млакар.