
Да ли појачан ангажман прозападних аналитичара, невладиног сектора и медија у анализи руског утицаја, те ширењу антируске пропаганде у Србији можемо објаснити милионима евра које је ЕУ одвојила за те потребе?
Долазак делегације Европског парламента у Србију 23. јануара није само подигао до сада невиђену прашину у јавности када је у питању посета нашој земљи једне делегације из ове институције Европске уније, већ је подсетио и на ултимативне захтеве које су европарламентарци крајем октобра прошле године испоставили Србији у форми Резолуције. Јер, упућивање једне ad hoc мисије у Србију од стране Европског парламента најављено је управо том октобарском Резолуцијом, као што је у њој опредељен и делокруг рада ове: „Подржава (Европски парламент, прим. аут) брзо упућивање ad hoc мисије ЕУ у Србију, уз учешће Европског парламента, како би се на лицу места проценило стање демократије, текући протести, напади на демонстранте и репресија усмерена на студенте, академике, просветне раднике и запослене у јавном сектору“.
На опасност пријема и деловања у Србији овакве мисије европарламентараца потписник ових редова је упозорио одмах након објављивања текста Резолуције Европског парламента:
„Од нових инструмената утицаја и притиска, предлаже се слање ad hoc мисије Европске уније у Србију, која би на лицу места извршила неку врсту истраге у области репресивне политике, што подразумева контролу рада полиције, обавештајних служби, тужилаштва и суда, али би се бавила и текућим протестима и стањем демократије, па би с тим у вези остварила контакте са опозицијом, студентским протестом и универзитетом. Прихватање такве мисије од стране Србију отворило би праву Пандорину кутију када су у питању унутрашњи политички и изборни процеси, а у коначном збиру њено деловање довело би до даље десуверенизације државе и ограничавања њене независности“
Формирање и слање у Србију ове ad hoc мисије јасно потврђује да Европски парламент, тј. Европска унија, нису одустали од оних захтева које су у октобру испоставили Србији. А међу захтевима налази се и онај о сузбијању руске „злонамерне пропаганде“, као и истискивању из јавног простора „националистичких наратива“ о „Српском свету“.
Позив за сузбијање руског утицаја у Србији упућен је властима у Београду. Пошто се у овој Резолуцији Европског парламента, као и у Извештају Европске комисије за 2025. годину, тзв. организације цивилног друштва третирају као важан актер унутрашњег политичког живота у Србији и један од кључних инструмената притиска у рукама бриселских званичника, који ужива посебну заштиту и старање ЕУ, део борбе против руског утицаја и националистичких садржаја у српским медијима пренет је и на ове организације. Стога није случајно што је у 2025. години био видљив појачан ангажман прозападних аналитичара, невладиног сектора и медија у анализи руског утицаја, те ширењу антируске пропаганде у Србији.
Тај појачан ангажман свакако има везе и са сталним повећањем новчаних средстава које Европска унија, али и Велика Британија, издвајају за прозападне „невладине“ организације и прозападне медије у Србији. Тако је, примера ради, укупни буџет Европске уније за пројекте намењене организацијама цивилног друштва у Србији за период 2023–2024 износио је 6.700.000 евра, а за 2024–2025 повећан је на 7.550.000 евра. Само у последњих десет година Европска унија уложила је чак 64 милиона евра у прозападне медије и организације цивилног друштва.
У октобру прошле године британска министарка иностраних послова Јвет Купер обавестила је јавност да је Уједињено Краљевство издвојило 4 милиона фунти за борбу са „руским претњама“ које имају за циљ „дестабилизацију региона“ Западног Балкана
Појачана антируска кампања у Србији има свакако везе и са очигледним незадовољством ЕУ и НАТО пакта због неефективности у сузбијању проруских, суверенистичких, патриотских и антизападних наратива не само у Србији, него и широм тзв. Западног Балкана. Према истраживању Центра за информисање, демократију и грађанско друштво Америчког универзитета у Бугарској Србија је главна мета „руске кампање дезинформисања“, због чега је „концентрација дезинформација у Србији наводно за 6,3 пута већа него у земљама Европске уније.
За потребе Центра за европске политике (CEP) дипломирани политиколог са београдског ФПН и мастер факултета војних студија Краљевског колеџа у Лондону Марко Тодоровић израдио је прошле године аналитичку студију о утицају Русије на земље кандидате за чланство у ЕУ у периоду од 2013. до 2023. године.Студија се ослања на тзв. Индекс екстерног утицаја – јединствени методолошки алат који мери политичку, економску и друштвену моћ коју Русија има у Албанији, Босни и Херцеговини, Грузији, тзв. Косову, Молдавији, Црној Гори, Северној Македонији, Србији и Украјини.
У студији се Србија, уз Молдавију и Грузију, маркира као земља од највећег руског друштвеног утицаја, који константно расте, за разлику од економског и политичког, и који карактерише изузетна флексибилност и прилагодљивост измењеним међународним околностима.
Политиколог Бојана Зорић је за потребе Института за студије безбедности Европске уније прошле године сачинила анализу руског утицаја у Србији и на тзв. Западном Балкану. Она, с једне стране, очекује смањење руског утицаја у Србији и то под утицајем два фактора – приступања Србије и региона Европској унији и потискивању Русије из енергетског сектора Србије. С друге стране, и Зорићева говори о великом друштвеном утицају Русије у Србији, при чему Српску цркву означава за „главни инструмент утицаја,“ јер има „значајну друштвено-политичку моћ“ у земљама са доминантном православном популацијом – Србија, Црна Гора, Северна Македонија и Република Српска (БиХ).
У информационој сфери, поред великих руских медија у Србији, кључну улогу у ширењу „руске кампање дезинформација“ имају децентрализоване друштвене мреже и децентрализована мрежа електронских медија. Као једну од мера за сузбијање руског утицаја у друштвима Западног Балкана, Зорићева предлаже још значајније финансирање образовних и омладинских пројеката, те организација скупова на теме евроинтеграција и промовисања „заједничког европског идентитета“.
Ауторски тим невладине организације ISAC фонд (коју предводи Милан Пајевић некадашњи директор Института G17), уз финансијску подршку фондације Фридрих Еберт, објавио је прошле године подробан извештај о степену усклађености спољне политике Србије са спољном и безбедоносном политиком ЕУ за првих шест месеци 2025. године. У извештају се Влада Србије жестоко критикује због тога што се није придружила свим пакетима санкција ЕУ против Русије.
Раније, 2024. године, НВО „Грађанске иницијативе“ објавила је подробан извештај о рату руске и кинеске „меке моћи“ у Србији против организација цивилног друштва. У коауторском чланку с почетка прошле године познате ЛГБТ активисткиње из Београда, Драгославе Барзут, наводно репресиван однос власти према цивилном сектору у време студентско-грађанских протеста доводио се у везу са појачаним руским и кинеским утицајем на власт у Србији.
У циљу промовисања антидржавних и антипутиновских политичких ставова Руса који су избегли у Србију, Београдски центар за безбедоносну политику је у фебруару 2025. године објавио студију симптоматичног наслова – Не-малигни утицај: Шта мисли и ради руска заједница у Србији?.
Праћењем и анализом проруских наратива у српским медијима баве се по признању њихових челних људи, Демостат и БИРОДИ, као и Репортери без граница. Занимљиво је да су управо Репортери без граница раније објавили интервју са Рашом Недељковим, програмским директором НВО „ЦРТА“, на тему „малигни руски утицај“ у српским медијима.
У овим анализама руски утицај се по правилу доводи у везу са дискредитацијом западне либералне демократије, што истовремено, према овим наводима, одговара и „аутократским“ властима у Београду, захваљујући чему руски наративи улазе у медије под контролом српских власти. И лист Danas посветио је током 2025. године велики простор проруским наративима у српским медијима и борби против њих.
Крајем прошле године Београдски центар за безбедоносну политику објавио је извештај о „девет екстремно десничарских Телеграм канала из Србије“, који по закључку ове прозападне НВО имају „значајан утицај на ширење националистичких, проруских и антисистемских наратива“. У једном броју текстова Београдски центар за безбедоносну политику водио је прави мали рат против кинеских инвестиција у Србији, бранећи антикинески дискурс борбом за радничка права и заштиту животне средине.
Оцене ове НВО о „малигном“ руском и кинеском утицају у Србији, те о још малигнијем „ревизионистичком“ пројекту „Српског света“, изгледају сасвим другачије када се погледа списак донатора Београдског центра за безбедоносну политику. А на том списку су, поред осталих, Делегација ЕУ у Србији, Вишеградски форум, амерички NED, Министарства иностраних послова Италије, Холандије и Норвешке (овде). Прецизније, све влада до владе из западне хемисфере.
Ово је слика у малом свих прозападних „невладиних“ организација у Србији, коју увек ваља имати у виду када се читају текстови у којима се роне сузе због радничких патњи у фабрикама у кинеском власништву или о аутократским идеалима које Руси промовишу у Србији.
Рат који овакве организације истовремено воде против руског и кинеског утицаја у Србији, али и против српског национализма и патриотизма, проглашавајући га “екстремизмом”, најбоље сведочи о томе да овај део „невладиног“ сектора заправо ради против сопственог народа. А све што погодује, у спољнополитичком и спољноекономском смислу, ресуверенизацији Србије и интеграцији насилно подељеног српског национлног простора, налази се самим тим на удару добро умрежених и плаћених НВО-активиста.