Овако историчар Драгомир Анђелковић коментарише обећање израелског премијера Нефтали Бенета премијеру тзв. Косова Аљбину Куртију да ће му помоћи у очувању културног наслеђа. Бенет је један од ретких који је одговорио на Куртијево писмо послато још крајем маја, у коме премијер привремених приштинских институција истиче „одлучност косовске владе да заштити целокупно културно наслеђе, посебно мањинских заједница, попут православних манастира и цркава“.

Израел није спреман да помогне отмицу српског Зида плача

Курти је писмо послао на адресе 56 шефова држава и влада, укључујући Београд, а Бенет је одговорио да ће Израел „бити срећан“ што може да помогне „у заштити споменика од универзалне културне вредности, као и у помоћи да се на њих обрати пажња, али и у њихово претварање у туристичку дестинацију. Имамо огромно искуство са нашим културним местима у Израелу, посебно у Јерусалиму и оно што у том смислу знамо, поделићемо са вама“.

Према Анђелковићевим речима, овакав одговор израелске владе је апстрактан, јер се из писма не види на заштиту чије културне се мисли и да ли је Израел спреман да учествује у нечему што би се могло назвати отмица српске културне баштине.

„Мислим да Израел није спреман да иде толико далеко да учествује у отмици српског културног наслеђа не само због односа према Србији, већ због генералног односа према светској културној баштини“, каже Анђелковић.

На КиМ је уништено и јеврејско наслеђе

Понуда израелског премијера Нефтали Бенета премијеру тзв. Косова Аљбину Куртију у очувању културног наслеђа је изненађење, јер се од Израела природно очекује повећана осетљивост на уништавање, присвајање, фалсификовање и негирање било чијег наслеђа и историје, сматра новинар из Грачанице Живојин Ракочевић.

„Двадесет година администрација у Приштини и косовске институције нису успеле да пруже минимум заштите српском културном наслеђу и свима који не припадају албанском етничком корпусу. Нестало је готово све што је припадало другима, а премијер Израела требало би да зна да у те друге на КиМ спадају и Јевреји, којих је овде остало тек неколико породица. Једва је заустављено уништавање једног, док су на другом јеврејском гробљу у Приштини исписивани кукасти крстови“, каже Ракочевић.

Наш саговорник подсећа на догађаје из 2007, када су тешки камиони прво срушили ограду на јеврејском гробљу које се налази у оквиру православног гробља у Приштини, а потом истоваривали огромне количине шута. Други инцидент догодио се 2011, такође у Приштини, када су надгробне плоче другог јеврејског гробља „украшене“ кукастим крстовима.

Ту, према Ракочевићевим речима, није био крај уништавању јеврејског културног наслеђа на КиМ — када су сазнале да ће се 2011. вратити у родну Приштину, власти су писцу Нисиму Конфортију, који од агресије НАТО-а на СРЈ живи у Тел Авиву, порушиле три куће, такође заштићене као културно добро и на њиховом месту изградиле јавни паркинг.

Израел је највероватније заваран пропагандом Приштине

Ракочевић не искључује могућност да се у случају Нефтали Бенета ради о одсуству информација и пропаганди која долази из Приштине — у којима се „Косово“ приказује као мултиетничко и мултикултурно друштво које поштује „европске вредности“. Међутим, сигурно је да нико не може превидети чињеницу да је на Косову у доба мира уништено и оскрнављено 156 цркава и манастира, да су уништене градске целине и објекти, да је уништено и оскрнављено на десетине хиљада гробова, укључујући и јеврејска.

„Таквим приступом није могуће ни помислити да се може доћи до интегралне косовске културе и косовског наслеђа. Тај косовски административни модел је пропао, ми овде имамо јасно власништво и врло добро знамо шта је српско, албанско, османско, јеврејско, ромско, горанско културно наслеђе“, истиче Ракочевић.

О томе шта писмо израелског премијера значи на политичком плану, према Ракочевићевим речима, можемо само да нагађамо — на терену је ствар потпуно другачија јер нема минимума слобода за друге и другачије. Да има, Нисим Конфорти би живео у свом дому у Приштини или би могао макар да има право на своју имовину и имовину својих предака који су страдали у Холокаусту, закључује Ракочевић.