„ЗМИЈА“ У ПРЕДСЈЕДНИЧКОМ КАБИНЕТУ: Десет српских посланика обезбиједило кворум, за шта им је Тачи и захвалио

Некадашњи лидер терористичке ОВК, која је убијала и протјеривала српско становништво и учествовала у трговини људским органима, изабран је за предсједника самопроглашеног Косова, захваљујући српским посланицима.

Тачи је изабран у трећем кругу гласања, а десет српских посланика обезбиједило је кворум /односно потребну цифру од 81/ за гласање, за шта им је Тачи касније и захвалио.

Хашим Тачи је лице са централне потјернице МУП-а Србије, вођа организованог криминала, осумњичени трговац људским органима, особа коју чак и данашњи косовски Албанци и странци сматрају вођом екипе под чијим се надзором спроводила ликвидација политичких неистомишљеника.

О својевременим киднаповањима и убиствима Срба, рушењу више од 140 српских цркава и манастира за које је директно одговорна Тачијева ОВК да се и не говори.

Све то није сметало српским посланицима да својим присуством омогуће Тачију да постане четврти предсједник самопроглашеног Косова.

Иако су се званичници Листе „Српска“ огласили тврдњом да нису подржали
Тачија, ипак, су сви уочили да је њих десеторо обезбиједило кворум за номинацију и, на крају, за његов избор.

„Разњежен“ српским ставом, Тачи је обећао да ће се трудити да сви грађани Косова, „без обзира на етничку припадност, имају иста права“. О томе зашто их Срби нису имали све ове годне док је он био премијер и обављао друге важне функције – није рекао ништа.

Опоро сада звуче предизборне пароле и обећања српске листе да им је циљ да са власти скину „Тачијеве Србе“, да неће имати било шта заједнико са ратним злочинцем и трговцем људским органима…

Уласком и остајањем у сали у сва три круга гласања на засједању које је трајало скоро шест часова српски посланици дали су „зелено свјетло“ да самопроглашено Косово представља лице у чијој биографији није могуће пронаћи макар једну позитивну одредницу по Србе и њихове интересе.

Тачи је још 1993. године дошао у сукоб са полицијом. Послије учешћа у нападима на органе реда побјегао је у Швајцарску, гдје се прикључује „Народном покрету Косова“ – оснивачу терористичке ОВК.

До избијања сукоба 1999. године, Тачи је у више наврата илегално боравио на
Косову, да би 1997. године, како је сам написао у биографији, учествовао у убиству тројице припадника српске „окупационе полиције“ у Глоговцу.

Уз помоћ таста Адема Јашарија, Тачи бјежи од полиције и суда који му у одсуству изриче казну затвора у трајању од десет година.

Те исте године убијен је у Тирани новинар Али Ука – Тачијев политички такмац.
То убиство везује се за Тачијево име и, према већ опробаном сценарију, до данас није расвијетљено.

Познатији под надимком Змија, а под утицајем и уз подршку Јашаријеве породице, Тачи почиње са ликвидацијама политичких неистомишљеника, настојећи да на једноцифрене бројеве сведе број људи који су подржавали тадашњег албанског лидера Ибрахима Ругову.

Тачи се доводи у директну везу са покушајем убиства Ибрахима Ругове 2005. године у Приштини. Након Руговине, Хашим Тачи већ у децембру 2007. године постаје премијер самопрокламованог Косова.

За њега се везује и нестанак комплетне документације о судбини киднапованих и несталих Срба и других неалбанаца, затим ликвидација свједока, посебно свједока трговине људским органима, за шта га је лично оптужио Дик Марти, извјестилац Савјета Европе.

Тачија неки свједоци доводе у директну везу са илегалном трансплантацијом бубрега у приватној клници „Медикус“ код Косова Поља, за склапање фиктивних уговора, вриједних милијарде евра, са турским и арапским компанијама.

Посебно се помиње уговор са компанијом „Енке – Бехтел“, која је власништво Кристофера Дила, бившег америчког амбасадора у Приштини. Ту је ријеч о милионским средствима уложеним у изградњу назови ауто-путева по Косову и Метохији.

Тачи је, са својим кланом, према званичним подацима, заузео више стотина хектара земљишта у елитним насељима Ајвалија, Чаглавица, Драгодан и Сунчани брег у атару Приштине.

За његово име везује се и, наводно самоубиство Дина Хасанаја, директора агенције за приватизацију Косова.

Наиме, званично је речено да се Хасанај „избо ножем 12 пута“ након што је одбио приватизацију Хотела „Гранд“ у Приштини, за шта је био лично заинтересован Хашим Тачи.

За исписивање злочина и трагова злочина који се везују уз име Хашима Тачија потребене су хиљаде страница, али је извјесно да иза њега и даље стоје јаки међународни фактори, па се Тачи и не обазире на будући Специјални суд за ратне злочине, који би, наводно, требао да се бави и његовим „ликом и дјелом“.

Тачи је, упркос свему, сјео у предсједничку фотељу самопроглашеног Косова, користећи донедавно невјероватни политички преокрет /апсурд/.

Док хиљаде Албанаца демонстрира против њега – српски посланици му омогућавају да постане први човјек отцијепљене територије, на којој су Срби скоро двије деценије грађани другог реда.

Тагови: Косово и Метохија, ОВК, Хашим Тачи