Ситно до Закона о родној равноправности: Нема речник и правопис, али има казну и до 2 милиона динара

Родно сензитивни језик нема свој речник, нема правопис, нема граматику, а, ипак, ко га у јавним гласилима од 20. маја не буде користио биће кажњен од 50.000 до два милиона динара. Тако налаже Закон о родној равноправности, али је ситуација још апсурднија јер се о његовој ваљаности расправља две године пошто је донет.

Најспорнија су два члана овог прописа. Члан 37, тачка 3, којим се регулише увођење родно сензитивног језика у уџбенике и друга наставна средства, пишу „Вечерње новости“.

Чињеница је, међутим, да нема прописа којим би се прецизно регулисале те замене. А, у члану 44 пише да средства информисања морају да примењују родно осетљив језик у извештавању, иако он не постоји.
„То је немогуће“, каже адвокат Миленко Радић, који се већ дуже време бави овом темом, и додаје да званично имамо само српски језик, још 30 закона који регулишу његову обавезну употребу, а о чему брину Одбор за стандардизацију српског језика, Матица српска и Институт за српски језик САНУ.

Истичући да је јавност била игнорисана приликом припреме и доношења тог закона, пошто под плаштом епидемиолошке ситуације није спроведена јавна расправа, Радић каже:

„Тако од 1. јуна 2021. статус мушкарца и жене више не зависи од њихових биолошких карактеристика, већ искључиво од тога како се изјашњавају. Жена сада може да се изјасни да је мушкарац, после тога, опет, да је жена, па да је повремено жена, а повремено мушкарац, а онда ни жена ни мушкарац…Иста права, без било какве дискриминације, гарантована су и мушкарцима“, каже Радић.

С обзиром на то да се родна равноправност, или равноправност „родних идентитета“ не може остварити употребом српског језика, Закон о родној равноправности обезбедио је примену тих појмова под претњом не само новчаног кажњавања, него и затворске казне до пет година.

Радић истиче да су по овом закону све институције и фирме са више од 50 запослених обавезне да сваке године, под претњом кажњавања, усвајају планове о остваривању родне равноправности у наредној години, уз истовремено усвајање извештаја о остваривању родне равноправности у текућој години.

Све то треба да доставе на евиденцију и контролу Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, које их прослеђује Влади Србије. Сви они дужни су да именују комесаре, односно поверенике за родну равноправност, задужене за бригу о остваривању наведених законских обавеза.

„Иако се ради о примени страног прописа, додатно збуњује то што није употребљен изворни и аутентичан енглески појам џендер, као што је то одомаћено од примене других страних речи, нити је употребљена реч ‘пол’ као у другим државама, већ су (не)намерно створени вишеструки проблеми употребом нашег вишевековног идентитетског појма ‘род'“, наглашава адвокат Радић.

Коришћењем појма „род“ створене су нове кованице, које ни после две године нису јасне, а управо на њима почива закон: „родна равноправност“, „родно осетљив језик“, „родно сензитивни језик“, „родни идентитeт“, „родна перспектива“, „уродњавање“…