ЗЛОЧИНЦИ: Одлуке италијанских судова могле би да допринесу тужби грађана Србије против НАТО

Правни тим за подизање тужби грађана Србије због коришћења осиромашеног уранијума у НАТО бомбардовању 1999. године утврђује правни основ за подизање тужби против чланица НАТО, а до сада располаже двјема правоснажним и извршним пресудама италијанских судова у којима се досуђује накнада штете због болести изазваних осиромашеним уранијумом, пише Недељник.

„Управо утврђујемо правни основ за подизање тужби за накнаду штете од стране тешко оболелих грађана Србије пред националним судовима 19 земаља, чланица НАТО које су учествовале у бомбардовању СРЈ 1999. године, а у којем је коришћен осиромашени уранијум. Већ смо обезбедили прве извршне судске пресуде управо тих држава којима се одређује накнада штете њиховим грађанима оболелим од карцинома који су као војници претходно боравили на Косову и Метохији. У тим пресудама се недвосмислено наводи да је њихова болест последица изложености осиромашеном уранијуму”, каже Срђан Алексић, шеф међународног правног тима за подизање тужби за накнаду штете против чланица НАТО.

Алексић појашњава да ће пред националним судовима тих 19 држава бити покренут поступак од стране тешко обољелих држављана Србије, као и чланова њиховим породица у случају да су они преминули.

Како је додао, подносиоци тужби ће бити грађани који су учествовали у борбама или живе у подручјима која су бомбардована осиромашеним уранијумом – а прије свега на локацијама око Пећи и Призрена на Космету, као и на југу Србије, нарочито у околини Врања, где је таква муниција најинтензивније коришћена.

Тужбе ће бити поднесене за двије године, а до тада ће бити прикупљани правни, медицински и други материјални докази.

Вићенцо Бјонди је добио пресуду да му Министарство одбране Италије плати праведну одштету. Он је, наиме, оболио од папиларног тироидног карцинома, након што је од 2000. до 2002. у више наврата, а у трајању од годину дана, боравио на Космету, пише Недељник.

„Он је извршавао конкретне задатке у контаминираној области у којој су војне снаге НАТО за време војне интервенције на Балкану масовно користиле пројектиле који су садржали осиромашени уранијум. Несумњиво је добио карцином са метастазом из разлога вршења такве војне службе, а уз продужено излагање ослобођеној радиоактивности осиромашеног уранијума“, наводи се у пресуди Регионалног управног суда регије Кампанија.

Суд је подсјетио да је Бјонди један од 513 италијанских војника, уз још 45 преминулих, који су пријавили „патолошке промјене везане за изложеност осиромашеном уранијуму који је НАТО масовно користио на Балкану“ те да сви који су радили или раде на територији Космета и БиХ имају право на пружање бесплатних здравствених услуга у било којој цивилној или војној здравственој установи.

Другу пресуду, наводи Недељник добила је породица Валерија Александреа Мелиса који је преминуо 2004. од Хочкиновог лимфома, након што је 1999. године а нешто мање од три мјесеца био у међународним снагама на Космету. Сваком од родитеља је досуђено 233.776,31 евро, а брату и сестри по 58.444,08 евра.

У пресуди се наводи да је Мелиса у свакодневном извршавању задатака на КиМ био „изложен утицајима и зрачењима познате штетности“. Таква оцјена се поткрепљује извештајем научнице Антониете М. Гати да су анализирани узорци његове крви садржали читав низ супстанци које се доводе у везу са радиоактивношћу којој је био изложен – што се у пресуди назива „Балканским синдромом“.

„Упркос оваквим ризицима, никакве заштитне мјере нису примијењене, нити су војници из италијанског контигента били информисани о посебним опасностима којима би могли бити изложени, за разлику од контигената из савезничких земаља, који су примијенили мјере (нарочито они из САД и Велике Британије) и обавијестили и савезнике о ризицима и препоручили усвајање идентичних мера предострожности“, наводи се у пресуди суда у Каљарију.

Према доступним подацима, у бомбардовању СРЈ, за 78 дана, бачено је 15 тона осиромашеног уранијума, од којих су САД „признале 11 тона“, подсјећа Данас. Како додаје овај лист, бачена је још увек непозната количина плутонијума и 25 тона барута.