Лакетић је у изјави за РТС истакао да је истраживање Рударско-геолошког факултета показало да се на испитиваним местима варијација контаминације кретала и до 10 пута већих вредности пиралена од граничних.

Он је најавио да ће бити урађено ново истраживање како би се утврдило да ли сада и у којој концентрацији има пиралена.

„Приликом НАТО бомбардовања дошло је до разарања великих индустријских трафоа у лакирници ’Заставе‘ и ослобађања веће количине пиралена“, навео је Лакетић.

Он је додао да је на последњој седници Комисије професор Рударско-геолошког факултета у пензији Иван Матић представио истраживање које је спровео на ту тему.

ЕУ финансирала студију

„Управо је Рударско-геолошки факултет, на челу са професором Матићем, радио једну студију на ту тему — контаминације пираленом у сливу Лепенице од Крагујевца до ушћа у Велику Мораву“, навео је Лакетић и додао да је професор Матић презентовао све доказе до којих су дошли.

Пирален се, нажалост, излио у реку Ждраљицу, након тога у Лепеницу и дошло је до контаминације читавог приобаља, односно тог појаса око река, објаснио је Лакетић.

Он је указао да је реч о студији коју је финансирала ЕУ, а анализа материјала је рађена у Чешкој у референтним лабораторијама за пирален.

„Резултати до којих су дошли су егзактни, релевантни и тачни“, нагласио је Лакетић.

Према становишту СЗО, пирален спада у ред највећих и најканцерогенијих токсина који постоје.

Власт 2005. године није реаговала

Он је навео је да је ова студија рађена у периоду од 2002. до 2005. године и да су резултати поражавајући зато што показују да се на тим испитиваним местима варијација контаминације кретала и од 10 пута већих вредности пиралена од граничних до пет пута већих вредности од интервентних.

Лакетић је нагласио да је истраживање било транспарентно, али да власт 2005. године није реаговала на те доказе.

„Те информације је имала и извршна и законодавна власт државе у том тренутку. Оно што је срамно је да власт тада није реаговала. Ако имате контаминацију држава је одговорна за то да мора да реагује у смислу деконтаминације“, додао је Лакетић.

Он је истакао да су чланови Комисије направили састанак са државним секретаром Браниславом Блажићем у Министарству за заштиту животне средине и договорили наставак финансирања тог пројекта, јер је од тих резултата прошло 14 година.

Потребна нова испитивања

„Сада је неопходно утврдити не само коте које су испитиване, него додатно проширити ово истраживање. То је оно што смо се договорили и на основу тог додатног испитивања где ћемо добити нове информације ми ћемо урадити и хитну реакцију након тога“, рекао је Лакетић.

Он је објаснио да је реч о полуиспарљивом материјалу.

„Приликом обрађивања земљишта, приликом орања, долази до померања тог површинског слоја и долази до делимичног испаравања те супстанце“, додао је Лакетић.

Он је казао да не може са сигурношћу да тврди да ли сада и у којој концентрацији има пиралена, преноси Танјуг.

„Неопходно је урадити истраживање како бисмо дошли до ваљаних података“, навео је Лакетић.