ЗЛОЧИН ЗА КОЈИ НИКО НИЈЕ ОДГОВАРАО: Обележена годишњица бомбардовања воза у Грделичкој клисури
Фото: Политика
Данас се навршило седамнаест година од бомбардовања путничког воза на улазу у Грделичку клисуру, најстравичнијег догађаја током НАТО бомбардовања наше земље 1999. године. Тачно у подне је крај железничког моста одржана комеморација на којој је одата почаст недужним жртвама. На споменик поред друмског моста, који је познат као Сарајевски, и на споменик код обновљеног железничког моста цвеће су положиле делегације „Железнице Србије”, града Лесковца, чланови породица, рођаци и пријатељи погинулих путника. Воз из Ниша прошао је лагано преко моста уз писак локомотиве.
На комеморацији су говорили Југослав Јовић, в. д. генералног директора „Србија воза”, Душан Гарибовић, извршни директор „Инфраструктуре железнице Србије” и Горан Цветановић, градоначелник Лесковца. Они су подсетили на тај трагичан догађај, уз поруку да не сме никада да се заборави. Поручили су да Србија осуђује насиље и да ће се увек достојанствено сећати својих страдалих грађана.
Дванаестог априла 1999. године НАТО авиони ракетама су погодили путнички воз 393, који се кретао од Ниша према Скопљу. Воз је погођен на Бистричком мосту на Јужној Морави, на самом улазу у Грделичку клисуру. Зликовци су испалили четири пројектила, од којих су два погодила воз у тренутку када је прелазио преко моста. До данас није утврђен тачан број жртава једног од најстрашнијих догађаја током напада НАТО-а на Србију. Према званичним подацима, у смрсканим и изгорелим вагонима живот је изгубило петнаест, а повређено педесет особа, међу којима је било и деце, али је извесно да је погинуло више људи, јер остаци неких никада нису пронађени. Погинула су и два радника железнице – кондуктер Зоран Јовановић, који је радио свој посао, и његов колега Петар Младеновић, који је ишао на посао.
Највише жртава било је у другом и трећем вагону који су директно погођени. Језиве слике из Грделичке клисуре обишле су цео свет, а команданти НАТО-а су квалификовале погибију невиних људи као колатералну штету. Тврдили су да је мета био мост, а да је воз колатерална штета, док је главнокомандујући НАТО снага генерал Весли Кларк цинично закључио да је воз ишао превише брзо, а да је бомба била превише близу циља да би могла да се откаже. За овај злочин нико није одговарао.
Тагови: Грделичка клисура, НАТО
