ЗЛОЧИН ПРОТИВ БОГА И ПРОТИВ ЧОВЕКА: Приказ уништавања српске духовне баштине – 18 година од погрома на КиМ

ГОВОРИТИ о уништавању цркава, њиховом разарању и скрнављењу, и притом бити суочен с тако великим бројем приказа њиховог тоталног уништења, намеће одговорност и неизбежно питање одабира. Чему дати предност – историјским, уметничким и архитектонским вредностима или једноставно људским, духовним?

Црква је пре свега место молитве и молитвеног надахнућа верника, али и место надахнућа уметника, историчара, сликара. Њихову вредност увеличава сећање оних који су се крај њих рађали, расли, у њима крстили, венчавали, Богу исповедали; њихову вредност увећава и сећање да су то исто, на истом месту, и њихови преци радили.

Руковођени мишљу да наведени вредносни критеријуми чине неразлучиво јединство, притом свесни да нас обим рада и друге бројне околности онемогућавају у жељи да прикажемо све случајеве страдања цркава и манастира у режији албанских терориста, определили смо се за најрепрезентативније случајеве, који пре свега истичу праву природу извршених аката и мотиве њихових извршилаца.

ОПШТИНА ПРИЗРЕН

ПРИЗРЕН – Некада престони град српског средњовековног царства, познат као раскрсница путева и одмориште многих иностраних путника и трговаца, украшен са 24 православне цркве, међу којима Катедрални храм Богородице Љевишке заузима посебно место у бројним научним монографијама.

До 1999. године у Призрену је живело више од 8.300 Срба; данас, њих 80, углавном старијих особа, међу њима само једно дете. Овај град прави је приказ страдања једног народа, чија је једина кривица његова религијска и етничка посебност. Први случајеви напада на православне цркве почињу 1999. године, када су готово све сеоске цркве у окружењу Призрена страдале. У току Мартовског погрома, албански екстремисти су употребом експлозивних средстава уништили или спалили све православне цркве у овом граду.

1. Катедрални храм Богородице Љевишке (XIV век)

2. Храм Христа Спаса (XIV век)

3. Саборни храм Св. Георгија (XIX век)

4. Црква Св. Николаја (Тутићева црква, XIV век)

5. Црква Св. Георгија (Руновићева црква, XVI век)

6. Црква Св. Недеље (XIV век)

7. Црква Св. Пантелејмона (XIV век)

8. Црква св. Козме и Дамјана (XIV век]

9. Црква Св. недеље у селу Живињане код Призрена

10.Манастир Архангели код Призрена

Уништени су и сви други објекти Српске православне цркве – Епископски двор, у којем је био смештен штаб немачког Кфора, као и Православна богословија у центру Призрена – старо и ново здање.

Катедрални храм Богородице Љевишке

КАТЕДРАЛНИ храм Богородице Љевишке посвећен је Успењу Богородице. Ова задужбина краља Милутина подигнута је 1306/1307. године, на остацима цркве из XI века, и спада у најлепше споменике српског црквеног градитељства, као први представник новог стила у средњовековној српској архитектури. У цркви постоје два слоја фресака. Први је настао почетком XIII века и од њега су сачуване само две фреске – једна од њих је Богородица Елеуса са Христом Хранитељем, чије ћемо страдање приказати. Други слој фресака настао је током Милутиновог времена, 1307-1313, њихов творац је чувени протомајстор Астрапа. Посебно су значајни портрети ктитора и поворка Немањића.

Иако је од доласка Кфор црква била опасана бодљикавом жицом и чувана од стране посебног војног одреда, током мартовског насиља црква је изнутра спаљена, олтарски простор оскрнављен, а часна трпеза поломљена. Фреске су претрпеле велика оштећења. У извештају Мисије Унеска из 2004 (Cultural Heritage in South-East Europe: Kosovo) пише да је црква тешко оштећена различитим пожарима, који су изазвани применом различитих метода, укључујући запаљиве бомбе и Молотовљеве коктеле. Звоник цркве је уништен, као и све дрвене конструкције у њеној унутрашњости; велики број фресака је изгубљен или тешко оштећен.

Цркву Богородице Љевишке Комитет за светску баштину (Унеско) уврстио је 2006. године на Листу светске културне баштине, применом критеријума (ii) (iii) (iv) (UNESCO World Heritage Centre), чиме је потврђено да овај храм представља јединствено сведочанство културне традиције и цивилизације која живи, као и његова уметничка, архитектонска и историјска вредност. Уједно је уврштен и на Листу угрожене светске баштине (UNESCO World Heritage Centre)

Саборна црква Св. Ђорђа

САБОРНА црква Св. Ђорђа грађена је 1856-1887. Од 1922. године њену унутрашњост красио је предиван иконостас пренет из Ћипровачке светониколајевске цркве апостола Петра и Павла из Сентандреје у Мађарској. Ово значајно дело српске барокне црквене уметности рађено је око 1720. године. Марта 2004. црква је спаљена и минирана, а њена унутрашњост потпуно уништена; чувени иконостас је изгубљен у ватреној стихији. Накнадно је чекићем и другим тврдим предметима уништавано све што је преостало ((Cultural Heritage in South-East Europe, 2004.).

Црква Св. Ђорђа (Руновића)

ЦРКВА Св. Ђорђа, позната као Руновића црква, изграђена у XV веку, налази се у дворишту Саборне цркве Св. Ђорђа. Црква је задужбина браће Руновића. У њој је пронађен Поменик Богородице Љевишке из 1436. године, који је 6. априла 1941. изгорео у пожару Народне библиотеке у Београду. Њен живопис је настао током XVI век. Током мартовског погрома црква је спаљена истовремено са Саборном црквом и Епископским двором, када је претрпела тешка оштећења.

Епископски двор у Призрену

ЗГРАДА Епископије подигнута је 1960. године. Ово скромно здање категорисано је као културно добро од значаја; од 1999. било је седиште главног штаба немачког Кфор-а. Марта 2004. зграда је запаљена и потпуно уништена.

Богословија „Свети Кирило и Методије“

ЗГРАДА Богословије „Свети Кирило и Методије“ подигнута је 1872. године као задужбина Симе Игуманова, познатог призренског добротвора. Представља заштићено културно добро. Септембра 1999. уништена је капела при Богословији, а марта 2004. спаљено је старо и реновирано здање Богословије.

Манастир Светих архангела

МАНАСТИР Светих архангела, маузолеј цара Душана, изграђен је између 1343. и 1352. године. Срушен је између 1542. и 1615. године, за зидање Синан-пашине џамије у Призрену. Током деведесетих година подигнут је нови конак и обновљено братство манастира. У мартовском погрому албански екстремисти су најпре опљачкали манастир; потом су, употребом разних експлозивних средстава, спалили читав комплекс, заједно с капелом (Cultural Heritage in South-East Europe, 2004).

ОПШТИНА ПРИШТИНА

Црква Св. Николе

ЦРКВА Св. Николе изграђена је 1830. на темељима истоименог манастира, који је уписан у турским пописима из 1544. године. Дуборез на иконостасу урадили су 1840. македонски дуборесци, а већина фресака потиче из 1902. године и рад је зографа Аврама Добранца. Црква је неколико пута била мета напада током 1999; 18. марта 2004. године је запаљена. Изгорели су иконостас, иконе, фреске и целокупна црквена архива. Спаљен је и парохијски дом. Осим храма Христа Спаса, чија је изградња започета крајем 90-их (храм није завршен и често је мета напада – неколико пута је миниран), ово је једина преостала православна црква у Приштини. Многе су током турске владавине уништене, а на њиховим темељима подигнуте су џамије.

ОПШТИНА ОРАХОВАЦ

Манастир св. Козме и Дамјана (Зочиште)

МАНАСТИР св. Козме и Дамјана, познат и као Црква Светих врача, подигнут је у XIV веку. Овај манастир је у народу уживао велики углед као свето место исцељења. До његовог уништења 1999. године, када су га албански терористи разнели и сравнили са земљом, у њему су биле очуване фреске које су припадале монументалном сликарству века и царске двери (XVII-XVIII век, изузетне лепоте). Овај манастир ОВК је гранатирала 1998. и извршила отмицу монашког братства и присутних цивила – то је био први отворени напад албанских терориста на један верски објекат. Заједно са црквом, 1999. уништен је манастирски конак и сви помоћни објекти.

ОПШТИНА СРБИЦА

Манастир Девич

МАНАСТИР Девич налази се у Дреници, надомак Србице. Манастирска црква, посвећена Ваведењу Богородице, подигнута је 1434, а према предању, њен ктитор је деспот Ђурађ Бранковић. Најстарији очувани део цркве датира из XV века. У њој се од 1430. налази гроб Св. Јоаникија Девичког. Црква и читав манастирски комплекс мета су напада албанских екстремиста од давнина. Почевши од XV века, када су га разорили Турци, након чега је обновљен 1587, манастир је поново страдао, сада од Албанаца, у Првом и Другом светском рату. Током 1998, албански терористи су држали у блокади манастир и његово сестринство; затим је током 1999. године опљачкан, када је разбијена и плоча на кивоту Св. Јоаникија. Коначно, марта 2004, у погрому над хришћанском баштином, манастир је спаљен у присуству војника француског Кфор-а (The March Pogrom, 2004.). Уништен је читав манастирски комплекс – спаљени су црква, конаци, сви помоћни објекти, уништено манастирско гробље… У цркви су уништене и најстарије фреске из XV века. Другим речима – манастир је свеобухватно уништен (Cultural heritage in South-East Europe, 2004).

ОПШТИНА ЂАКОВИЦА

Бистражин – Црква Св. Илије

ЦРКВА Св. Илије подигнута је између два светска рата на темељима старе грађевине. Ову скромну сеоску цркву Албанци су спалили априла 1941, а обновљена је 1992. године. Јуна 1999. црква је опљачкана и делимично оштећена; марта 2004, црква је подметањем снажног експлозива потпуно уништена (Мартовски погром, 2004.).

Саборна црква Свете тројице

НОВА Саборна црква Свете тројице саграђена је у периоду 1994-1999, на месту старије цркве, подигнуте 1940, која је срушена 1949. године. Црква је експлозивом уништена у јулу 1999, а два преостала звоника минирана су 17. марта 2004. године. У извештају КФОР/ УНМИК за 18. март 2004. стоји: „Изгредници уклањају остатке уништене цркве камионима и тракторима, око 5.000 Албанаца учествује у томе“. Храм у Ђаковици био је један од најлепших новоизграђених храмова.

Црква Св. Андрије Првозвано!

ЦРКВА је подигнута 1930. године. Била је оштећена током Другог светског рата, након чега је обновљена, 1972. године. Албански екстремисти су цркву 1999. спалили, затим је накнадно демолирали, 2002. године. Током мартовског погрома црква је експлозивом тешко оштећена – разнет је олтарски простор цркве, уништен је звоник крај цркве и зид који је окруживао цркву (The March Pogrom, 2004. ).

ОПШТИНА УРОШЕВАЦ

Манастир Светих арханђела Горње Неродимље

МАНАСТИР Светих архангела у Горњем Неродимљу, из XIV века, спада у културна добра од изузетног значаја. У порти ове цркве 1321. године умро је краљ Милутин, одакле је пренет у своју задужбину, манастир Бањску. Према предању, у њој је умро и цар Урош, 1371. године. У цркви су били сачувани фрагменти фресака из XIV века и збирка икона из XVII и XVIII века. Црква је након доласка Кфор-а на Косово и Метохију 1999. године уништена експлозивом (Crucified Kosovo,2001.]. Рушевине се налазе у албанском окружењу Уништено је и старо гробље.

ОПШТИНА СУВА РЕКА

Мушутиште – Црква Пресвете Богородице

ЦРКВА Богородице Одигитрије, из 1315, задужбина је врховног дворског управника Драгослава. Натпис о ктиторству налазио се на надвратнику изнад улаза у цркву. Био је један од најлепших и најстаријих епиграфских споменика. Фреске у цркви настале су између 1316. и 1320. године и представљале су најлепша дела српског сликарства. Све наведено изгубљено је јула 1999. године, када су албански екстремисти експлозивом цркву Богородице Одигитрије сравнили са земљом и уништили још једно културно добро од изузетног значаја.

ОПШТИНА КОСОВСКА МИТРОВИЦА

Црква Св. Саве

ИЗГРАДЊА Цркве Св. Саве у Косовској Митровици трајала је од 1859. до 1929. године, по пројекту Андре Стевановића, професора Београдског универзитета, који је пројектовао и зграду Српске академије наука и Народног музеја у Београду. Иконостас је осликао 1914-1915. године Димитар Андронов Папрадишки из Македоније, а звоник је грађен 1938. по пројекту Александра Дерока. Црква је током мартовског погрома 2004. године паљена два пута заредом. Према извештају КФОР/УНМИК-а, 18. марта бачен је Молотовљев коктел на двориште цркве. Црква је тешко оштећена ватром, запаљен је и свештенички дом у порти цркве.

[… ] Група од око 200 већином млађих Албанаца (међу којима је примећено и неколико људи са карактеристичним вахаби брадама), кренула је на Цркву Св. Саве у јужном делу Митровице, коју су обезбеђивали припадници мароканске јединице КФОР-а. Без икаквог отпора војника КФОР-а, нападачи су, уништавајући све пред собом, провалили у порту храма и у саму цркву и подметнули пожар који је демолирао читаву унутрашњост цркве […]

Марокански војници су, према постојећим снимцима и фотографијама, мирно посматрали дивљање косовских Албанаца, не показујући никакве знаке спремности да их зауставе у њиховом рушилачком походу (Свети кнез Лазар, ванредни број, 2004.).

ОПШТИНА ВУЧИТРН

Црква Св. Јована Претече (Самодрежа)

ЦРКВА Св. Лазара подигнута је 1932. године на темељима старе цркве у којој је, према предању и народној песми „Урош и Мрњавчевићи“, кнез Лазар причестио војску уочи Косовске битке 1389. године. Почетком XIX века, црква у Самодрежи била је очувана до свода; почетком XX века, српски конзул у Приштини Бранислав Нушић забележио је да је очуван само један угао цркве. Нова црква, из 1932. године, урађена је по пројекту Александра Дерока, а фреске које су албански екстремисти оштетили 1981. године осликао је познати српски сликар Живорад Настасијевић. Након доласка Мисије УН на Косово и Метохију, црква је демолирана, спаљена и минирана. Црква у Самодрежи је категорисана као заштићено културно добро 1964. године.

ОПШТИНА ИСТОК

Црква Св. Николе – Ђураковац

ОВА мала црква из XIV века потпуно је обновљена 1592. године. У њој су чуване царске двери настале на прелазу из XVI у XVII век и четири велике иконе из 1630. године. Око цркве наставља се старо гробље. Након доласка међународних снага безбедности, цркву су албански екстремисти разнели експлозивом; уједно је страдало и гробље – порушени су сви надгробни споменици. Црква Св. Николе била је категорисана као културно добро од изузетног значаја.

СВЕТИЊА УСРЕД ВЕЛИКОГ ЗЛА

ХРИШЋАНИ су напустили Бога иако Бог њих никада није напустио. Ова светиња је вечно сведочанство Божије величине. Ми, припадници међународних снага, имамо моралну обавезу према овој светој цркви која се нашла усред зла. Овдашња страдања хришћана су неподношљива и неприхватљива. Овде, ми чинимо злочин против Бога и против Човека.

(Бивши официр НАТО, 5. август 2006, Књига утисака, Пећка патријаршија)