Удружење новинара Србије /УНС/ подсјећа да се вечерас послије поноћи навршава 17 година од убиства 16 медијских радника у НАТО бомбардовању Радио-телевизије Србије /РТС/.
У ноћи 23. априла 1999. у 2.06 часова НАТО је у нападу на зграду телевизије усмртио 16 радника РТС-а, што је био први случај у историји да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
„Бомбардовањем РТС-а 1999. године установљена је пракса употребе војне силе против медија у међународним сукобима, упркос томе што су они цивилни објекти и не смеју бити војни циљ“, саопштено је из УНС-а.
За овај ратни злочин, како се напомиње, до сада је једино одговарао тадашњи директор РТС-а Драгољуб Милановић, који је издржао казну затвора од десет година јер није предузео мјере да се запослени РТС-а заштите и евакуишу након пријетњи да ће зграда бити бомбардована.
УНС истиче да су све значајне глобалне организације за заштиту људских права осудиле убијање цивила у РТС-у, а да „Амнести интернешнел“ намјеран напад на зграду РТС-а, као цивилни објекат и убијање 16 медијских радника сматра ратним злочином.
УНС подсјећа да је Европска федерација новинара /ЕФЈ/ на Скупштини у Београду 2011. године позвала своје чланице да се придруже УНС-у приликом обиљежавања 23. априла, Дана сјећања на 16 медијских радника убијених у НАТО бомбардовању РТС-а.
УНС подржава и цијени досадашњи рад српске Комисије за истраживање убистава новинара и очекује да ће она имати кључну улогу у расвјетљавању свих околности убиства 16 медијских радника.
УНС се придружује иницијативи Комисије да позове Комитет за заштиту новинара из Њујорка да на своју листу убијених новинара и медијских радника уврсти и 16 радника РТС-а.
У знак сјећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик „Зашто?“, којим породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су новинари погинули.
Тагови: Бомбардовање, НАТО, Србија, УНС