Живојин Ракочевић: Призрен је оживео у Светим архангелима

Једна лопта међу зидинама порушеног храма; црвена подлога кошаркашког терена готово додирује старе и нове зидове Цркве Светог Николе. Тамо где се спаја оно што је зидао цар Душан у четрнаестом веку са новим зидом из недавне, пропале обнове никло је неко бело и жуто цвеће. Из храма штрче зарђале скеле, а преко пута олтара макета велике цркве Светих архангела, гробне задужбине најмоћнијег српског владара.

„Слава теби, Господе”, чује се са разгласа и одјекује међу окомитим литицама у кањону Бистрице код Призрена. На њиховом дну као на дну бунара живи манастир са хиљадама животних ситница, са чуварима косовским полицајцима и стотинама верника који су му јуче, на Лазареву суботу, стигли са свих страна света. Почиње литургија. Свештеник Бошко Клисарић је одликован чином протојереја, долази још људи, владика Теодосије позива народ да се примакне импровизованом олтару, више бини, ласте лете изнад глава, облаци и сунце на врховима Шар-планине и говори: „Не треба се плашити непријатеља.”

Петнаест чланова породице Живић са централног Косова стигло је у Архангеле, из Требиња уморни високи Херцеговац путовао је читаву ноћ. Весна Вицковић, Олга Огњеновић и Вјера Укропина из Херцег Новог на питање откуд ту одговарају: „Дошле смо кући!” Горанци никада не пропуштају прилику да честитају крсну славу игуману Михаилу, који је све време на ногама и дочекује људе. Он припада оном свету који гостољубље никада не заборавља. Дан је посебан, јер се обележава и повратак у Архангеле после погрома 2004. године.

На платоу испред обновљеног Душановог народног конака који скраћено и у шали зову ДНК постављена је изложба старих фотографија и разгледница „Призрен 1878–1941. године”, аутора Марка Марковића директора Архива Косова и Метохије.

„Фотографије Бранислава Нушића казују да су Срби у другој половини 19. века изградили велелепну цркву у центру града, а данас тај исти народ нема дозволу ни да обнови своју древну светињу”, рекао је Марко Марковић и тиме указао на заустављени процес обнове Цркве Светог Николе у Архангелима.

„На сликама које су пред нама, представљен је Призрен у различитим историјским епохама у периоду Турског царства, балканских ратова, Великом рату и у периоду Краљевине Југославије и оне су историјски извор првог реда који потврђује присуство Срба у градским језгрима”, рекла је архивски саветник др Соња Јерковић и истакла да је изложба део фото-монографије у којој су приказани градови Косова и Метохије.

„Призрен је данас оживео у Архангелима и у огледалима које се сећају, фотографијама минулих векова Поткаљаје, Пантелије и Потокмале, старе Цркве Светог Пантелејмона. Радост је велика што је те сведоке постојања у царском граду видело оволико ходочасника – најмање Призренаца по рођењу, али они јесу то у души и опредељењу”, рекла је и отворила изложбу рођена Призренка и секретар Косовскометохијског одбора Матице српске др Александра Новаков. Изложбу су организовали Архив КиМ, Косовскометохијски одбор Матице Српске и Дом културе „Грачаница”.

У манастирском комплексу подигнуте су две капеле, једна – крајем прошлог века – посвећена Светом Николају Охридском и Жичком, а друга – после погрома 2004. године – подигнута Васкрсењу Лазаревом. Ко је одлучио да је посвети овом светитељу и пријатељу Господњем, није погрешио. У овом храму је све у непрестаном васкршњем циклусу, од игре до литургије, од првог цвећа на камену које ће увенути одмах после празника, до чемпреса, багрема и смокава што су претекле последњу паљевину.

Ово је храм недовршених зидова чији су циклуси подизања и страдања само у протеклих четрдесет година исписали невеселу историју светиње и Призрена. Ово је храм који данас посећује огроман број људи и свако у његове зидине додаје свој камен и придиже уништени храм и град. Литургија је завршена, изложба је завршена, крај је дана – деца играју кошарку међу зидинама цара Душана.