Живојин Ракочевић: Дечак на љуљашци јунак дана
Фото: Косово онлајн
Исток, Осојане – „Упали су у општину, ево их пред поштом, изгледа да ће да затворе амбуланту, тамо су”, стижу једна за другом поруке из Осојана, а одмах затим исти такви гласови сведени и штури долазе из Гораждевца. Косовска полиција, наоружана до зуба, уз асистенцију службеника у цивилу упада у институције које су већ 25 година најважнији ослонац Срба у Метохији. Упада у Осојане, повратничку средину коју су после 1999. до темеља разорили албански екстремисти и паравојне организације.
Испред неомалтерисане повратничке кућице од црвене цигле стоји с аутоматом специјалац полиције као да се налази на првој линији фронта.
„Држи пушку тако да је уперена у мене”, пишу они који су јуче избачени са свог посла, додајући: „Колико је мржње потребно да се овако нешто ради?”
Протерани из градова у гета, Срби јужно од Ибра формирали су свој гето начин живота и задржали остатке институција које им на најнижем нивоу помажу да преживе. За њих је изван гета нестао живот, тако за повратнике у Осојану град Исток фактички више не постоји – тамо је само свештеник с породицом, а исто је и у Пећи. У основи држава Србија је финансирала остатке мултиетничког живота и микрозаједнице које изгледају као острва разбацана по албанском мору. У међувремену су нестала сва права Срба предвиђена међународним документима, од Резолуције 1244 до последњег Француско-немачког споразума, држава Србија је предала све што је од ње тражено и испунила договорено. Остао је само живот, светиње и српски потенцијал за трпљење.
У протеклом периоду јасна су три магистрална правца напада који би требало да доведу до коначног решења за Србе на Косову и Метохији. Први је Српска православна црква и стотине њених светих места која се налазе на мети косовске администрације. Други ниво је хапшење невиних људи и оптужбе за ратне злочине иако се ради само о покушају Срба да врате своју имовину, а трећи аспект је обрачун са севером Косова и уништавање последњих остатака српске администрације.
Пре две недеље ограђена је и узурпирана Богородица Хвостанска код Истока, шеста по реду епископија коју је успоставио први архиепископ српски Сава Немањић. Јуче је у Приштини на 13 година затвора осуђен Душко Арсић под оптужбом да је починио ратни злочин. Реч је о оптужници која је настала након Арсићевих покушаја да врати своју имовину. „Оваква пресуда уништава наду, свакоме ко се нада да ће на Косову добити правду и свакоме кога чека суђење за сличне ствари”, изјавио је након изрицања пресуде адвокат Небојша Влајић.
„Не можеш да дишеш од неправде”, одговорио је на питање „Политике” један од новинара који је присуствовао изрицању пресуде.
Под истим оптужбама и због покушаја повратка имовине робија Гаврило Милосављевић из Истока. Деценијама је тражио своју несталу мајку и завршио у затвору у Приштини. Јуче су у његов завичај упали специјалци и посејали страх, ушли су као да су у гету терористи, праћени косовским министрима Ељбертом Краснићијем и Џељаљем Свечљом.
На повратничку заједницу од неколико стотина људи обруши се читав један систем. Узимају им цркве, хапсе повратнике и уништавају им остатке администрације која им је помогла да преживе.
„Износе и кухињске елементе из општине”, стиже порука из Осојана. У сиротињској кафани која гледа на сеоски трг, где се одвија драма, Срби повратници са сваким пићем испијају горку чашу понижења која се утапа у трпљење и реченицу: „Њихово је време.”
Упркос свему, један метохијски дечак из Осојана је главни јунак дана, он је између пушака, панцира, полицијских аутомобила, бахатости и мржње, између својих учитеља и родитеља који су прекинули наставу угледао једну љуљашку. Сео је на њу и започео игру, као да се ништа не дешава. Фотографија је обишла овдашњи свет, као најважнији симбол живота и отпора. Изнад фотографије је неко написао: „Он се љуља и твоје се пушке не боји.”
