После одлуке Извршног савета да у дневни ред Генералне конференције Унеска уврсти предлог Албаније за пријем Косова у ту организацију, државе чланице о том питању изјашњаваће се почетком новембра у Паризу. У финишу дипломатске борбе, Србија свим средствима доказује да српске цркве и манастири не треба пређу у руке Косова.
Сваку аргументацију Србије против пријема Косова у Унеско прати слика уништавања српских цркава. За прву рунду није било довољно. Пред другу, гласање на Генералној конференцији, неизвесност је једино извесна. Амбасадор Дарко Танасковић каже – повода за оптимизам без покрића нема. Наде има.
„Имам утисак да се број држава које сматрају да би било разумно одложити расправу о Косову у Унеску повећава, и то међу државама које су признале Косово, па чак и међу онима које су се залагале за пријем Косова“, каже Танасковић.
Одлагање је предах и куповина времена за дипломатску борбу, али не и решење. Ситуацију додатно компликује начин гласања. Потребна је двотрећинска већина чланица. Уздржани се не рачунају.
Од 195 чланица, Косово је признало 111. Међутим, 18 није платило чланарину, што им одузима право гласа. Међу њима половина не признаје државност српске покрајине, а тас на ваги може бити свака.
„Неке од ових држава ће сигурно регулисати та плаћања, или одложити, тако да добију право гласа, па број тих држава које неће имати право гласа не би требало да пређе 10“, истиче Танасковић.
Између два гласања, кампања и на интернету – могла је почети раније, али није без ефеката, верују дипломате.
„Ми смо силне године били концентрисани на питање статуса Косова које је у основи решено применом силе јачег у међународним односима, а друго је питање како да заштитимо наше културно наслеђе, што би требало да буде приоритет дневне политике… Ми смо ту мало изгубили корак“, каже некадашњи амбасадор Србије у Уједињеним нацијама Павле Јевремовић.
Да српске цркве и манастири не изгубе заштиту, апелује игуман Високих Дечана, отац Сава Јањић.
„Унеско као такав не штити никога директно, већ сарађује са владом или локалним властима“, указује отац Сава.
У косовској влади понављају – дали су писане гаранције Унеску да неће мењати називе споменика Српске православне цркве.
„Косово је такође гарантовало да имовина СПЦ неће подлегати експропријацији и да ће имати пуну слободу у управљању својим добрима“, објашњава косовски премијер Иса Мустафа.
Генерална конференција Унеска почиње у уторак, 3. новембра. Гласање о предлогу Албаније очекује се у другој недељи заседања.
Тагови: Косово и Метохија, Манастири