ЗЕЦ: Сиромашни смо јер не користимо једини неисцрпни ресурс – образовање

Један од разлога зашто смо тако сиромашни је зато што не користимо како треба једини ресурс који је неисцрпан – образовање, оценио је у Новом дану на телевизији Н1 професор Филозофског факултета Миодраг Зец. Децу из Математичке гимназије извозимо, а ми добијамо ријалити програме. Јефтину радну снагу имамо јер смо прихватили мантру да монтирамо само леви точак.

„Тема сиромаштва је у Србији увек била политичка тема,“ каже Зец и додаје да смо у СФРЈ били сиромашни јер су нам једни радили једно, а други узимали друго. Сада смо сами, па смо поново сиромашни јер смо били и остали политичко друштво где се расподела дешава кроз политичку моћ, објашњава Зец.

„Друштвени производ се код нас третира као казан у који се ретко шта убаци, а онај ко држи кутлачу досипа ономе ко му је симпатичан,“ илуструје професор Зец.

Онај ко учи је штребер, ко не преписује будала, а онај ко плати рачун на време идиот

Један од ресурса кључан за друштвено богатство или сиромаштво је и образовање, каже Зец и додаје да је оно код нас „разваљено“, па је онај ко учи штребер, онај ко не преписује будала, а онај ко плати рачун на време идиот.

„Када бисмо извукли зрнца песка и ставили их на своје место – најбоље студенте електротехнике да ставимо да воде систем ЕПС-а, најбоље студенте економије да поставимо у систем финансија…,“ набрајао је могућности гост Новог дана.

Србија привлачи стране инвеститоре рекламирајући се као земља јефтине радне снаге. Зец каже да је то глобални механизам који локалне власти спроводе, а који се своди на то да радник који прави патике у Бангладешу иде бос, а радник који у Србији склапа каблове не може да купи БМW.

Он подсећа на случај Хенрија Форда, произвођача аутомобила који је у Детроиту сакупио најбоље мајсторе и инжењере како би му правили аутомобиле. За то им је дао драстично веће плате него што су биле уобичајене. Због овог потеза је трпео критике колега индустријалаца, а он им је одговорио да не може да зове људе да производе нешто што је савршено компликовано и скупо, ако они који раде не могу то да купе.

Мантра јефтине радне снаге постала универзална

Зец да наше друштво није балансирало производњу знања и тражњу за знањем.

„Ако целу земљу подесите према интересима глобалних компанија, они само траже то – радну снагу од 18 до 38 година, оне који ће монтирати леви точак, а они који су на врху – инжењери и лекари ће да одлазе. Остаје само радна снага. Ако у производњи добијате само делић нечега, сав тај резултат одлази негде. Ако сте у таквом раду онда вас чека и таква расподела,“ објашњава професор Филозофског факултета.

Говорећи о друштвеној прерасподели и средњој класи, Зец објашњава да је она настала после Другог светскок рата када је постојала јака алтернативна идеја комунизма и страх од револуције у западном свету. Падом комунизма и нестанком алтернативе, нестао је и баланс у прерасподели.

„Мантра је постала општа. Али се и Америци десило да је у тежњи за профитом производња отишла у Кину, па је дошло до побуне средње Америке,“ подсећа Зец.

Србија би могла да почне да релативно побољшава када би се сабрали и направили нешто што се зове мала просвећена ефикасна држава.

„Србија је постигла макроекономску стабилност, али пост фестум,“ рекао је Зец. Објашњава да су плате у јавном сектору смањене, а пензиони систем урушен. Додаје да се тако увек могу ствари ускладити и постићи стабилност, док се истовремено огромна средства троше у јавном сектору и предузећима типа РТБ Бор.

Тагови: Миодраг Зец