Јавна је тајна да су амерички, немачки и британски инструктори годинама обучавали албанске кадрове и припремали их да преузму функције у будућим оружаним снагама Косова. Сада, у другој фази, када кадрови постоје, треба озваничити постојање косовске војске.
Изгледа да је, гледајући са Запада, трансформација Косовских снага безбедности (КСБ) у Оружане снаге Косова (ОСК), готова ствар. Косовска влада намерна је, према писању приштинских медија, да до краја маја у косовски парламент преда предлог закона по коме би јужна српска покрајина и формално добила своју војску.
Иако са Запада стижу упозорења да би претходно требало усагласити прописе, пре свега изменити устав Косова, то Кфор и Еулекс не спречава да одржавају маневре са КСБ. Војна вежба „Сребрна сабља 2018“ има за циљ, како је најављено, обуку команданата и особља Кфора, Еулекса и косовских безбедносних организација у управљању операцијама у случајевима пружања помоћи приликом природних катастрофа и грађанских немира.
Посебна пажња на маневрима биће посвећена, најављено је, обуци за контролу масе и сузбијање немира.
Угланцани и сређени, кадрови КСБ ће, практично, са маневара прећи из једне безбедносне организације у другу и, под патронатом НАТО-а, постаће оно што су одувек сањали — регуларни војници.
Мора се признати да су многи од припадника КСБ прешли дуг пут, од терориста ОВК, преко Косовског заштитног корпуса (КЗК) и КСБ до ОСК. Западу је било потребно скоро две деценије да пробере, образује и „угланца“ оне који ће обући униформе косовске војске.
Председник Одбора за КиМ у Скупштини Србије Милован Дрецун, како каже, не би рекао да је циљ маневара „гланцање“ КСБ како би прерасла у косовску војску, с обзиром на континуитет сарадње који међународне институције имају са КЗК и КСБ.
„Свакако да већ годинама припремају да та формација прерасте у такозване Оружане снаге. Направљена је организациона структура, врши се обука командног кадра и иза тога дефинитивно стоји НАТО. Али, с друге стране, НАТО делује у оквиру мандата УН, односно у саставу Кфора и сами кажу да је то статусно неутрална мисија и имају највећу одговорност за безбедност на КиМ. Мислим да је то само континуитет у деловању НАТО-а, који је преко Кфора присутан на КиМ и који има неке своје начине деловања“, објашњава Дрецун.
Према речима некадашњег директора Војнобезбедносне агенције генерала Момира Стојановића, формирање косовске војске је извесна ствар, а маневри које КСБ има са Кфором су у функцији обуке тих снага за могуће интервенције.
„Не бих био злонамеран да то повежем са могућим страхом од ескалације насиља на северу Косова и могућности да српске снаге безбедности стану у одбрану свог становништва на северу. Можда су те вежбе пандан томе и парирање једној таквој ситуацији“, сматра Стојановић.
Јавна је тајна да су амерички, немачки и британски инструктори годинама обучавали албанске кадрове и припремали их да преузму функције у будућим оружаним снагама Косова. Сада, у другој фази, када кадрови постоје, треба озваничити постојање косовске војске.
НАТО, у складу са инструкцијама САД, већ дуже време ради на формирању косовске војске, каже директор Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач.
„У том смислу, уз помоћ НАТО и уз донаторство у техници, опреми и обуци кадрова, како специјалистичких, тако и старешинског састава и кроз школовања на војним академијама у региону, пре свега у Скопљу и у другим западним земљама, створени су сви предуслови да се обави и тај формални чин, проглашења косовских оружаних снага“, каже Ковач.
Тај потез само још није дошао на ред у агендама водећих западних сила, додаје он, а суштински нико са Запада није исказао неслагање са процесом трансформације КБС у ОСК.
Став Запада да у датом моменту треба усагласити прописе је, према Ковачевој оцени, реторички.
„Сигурно је да ће оно што захтевају САД извршна власт Косова и урадити, и у моменту када им буду наредили такође спровести ту процедуру. Између осталог, такозвани обавезујући споразум који треба да потпишу Србија и лажна НАТО држава Косово јесте у функцији отварања пута интеграције те лажне државе у НАТО структуру, и то убрзаном процедуром, као и давања контингента косовске војске у састав НАТО снага које изводе операције широм света“, објашњава Ковач.
Србија може да се нађе у ситуацији да се, после потписивања такозваног обавезујућег споразума, на административној линији према јужној покрајини нађу оружане снаге Косова, што је, према Ковачевим речима, изненађење само за неуке или површне аналитичаре.