Завршена трећа по реду Летња школа Косовско Поморавље

Завршена је трећа по реду Летња школа Косовско Поморавље, коју организује Хуманитарна организација Косовско Поморавље, од 3. до 10. августа, на Шар-планини, у месту Штрпце. И ове године, школа је окупила децу из српских енклава и изолованих села, која ретко имају прилику за оваква дружења, из Косовске Каменице, Грачанице, Липљана, Витине, Гњилана и Штрпца.

Летња школа није само камп – то је простор у коме деца откривају нове вештине, уче кроз игру, стичу пријатеље и на кратко излазе из изолације у којој живе. Ове године програм је био у потпуности прилагођен NTC систему учења професора Ранка Рајовића, који развија функционално знање кроз игру, асоцијације и логичке изазове. Деца су највише времена проводила у природи, у потпуности без телефона или других електронских уређаја. Лиценцирани NTC предавач, Ивана Оташевић Вељин, са тимом наставника и волонтера, водила је децу кроз занимљиве и интерактивне радионице.

„Можда сам очекивала затворенију децу, а дочекала ме је група раздраганих, спремних за рад и жељних дружења. Њима је најважније да смо сви заједно – било да играмо ‘Између две ватре’, решавамо загонетке или шетамо кроз природу,“ рекла је Ивана.
Радионице које буде радозналост

NTC радионице су за многе малишане биле прво искуство оваквог учења – кроз игре „Размишљај прстима“, НTC таблић, ребусе и нелогичне приче, деца су памтила географске појмове, решавала математичке задатке и учила сарадњу. Једна од омиљених игара била је управо „Између две ватре“, јер је, како кажу предавачи, „овде највећа вредност сам скуп деце – када их је много на једном месту, радост је потпуна“.

Учитељица из Могиле, Марина Весић, истиче да је највећа вредност овог кампа „слобода коју су овде осетили – слобода за игру, говор, изражавање“. Њен колега из Липљана, Богдан Митић, додаје: „Наша деца су другачија. Одрастају у средини без праве слободе, а овде су могли да трче, да се играју, да учествују у свему. Радовали су се свакој ситници.“
Природа, спорт и авантуре

Поред радионица, камп је био испуњен спортским активностима и излетима. На спортским полигонима и у тимским играма попут потезања конопца или фудбала у паровима, развијан је такмичарски дух и учено како победу славити заједно, а пораз прихватити као лекцију.

Професор физичког васпитања Иван Арсић каже: „Најбоље су тимске игре, јер сви учествују и сви славе. Овде су научили да се боре до краја и да једни друге подржавају.“

Излет у Призрен био је посебно емотиван. Посета манастиру Светих Архангела завршила се песмом о Косову, коју су деца отпевала једногласно, испуњавајући манастир звуком и емоцијом. „То је био тренутак који ћу памтити заувек,“ каже Марина Весић кроз сузе.
Тренуци који остају

Волонтерка и учитељица Катарина Којић присећа се како су се деца, која се раније нису познавала, већ у аутобусу повезала као да су другари годинама. „Њихова емпатија је невероватна. Деле храну, материјал на радионицама, праве наруквице за чланове породице, брину једни о другима.“

Соња, волонтерка, издваја тренутке блискости: „Једно дете ме је замолило да седим с њима и причам причу. Њихова радозналост и потреба да упознају друге људе – то је израз љубави.“

Вероучитељка, Ивана Антонијевић, приметила је да код ове деце нема себичности: „Када је остала само једна мекика, девојчица је предложила да је поделе. Нема отимања, нема халапљивости.“
Подршка која значи

Деца и предавачи били су смештени у домаћем амбијенту, где су, како кажу, људи „велики и искрени“. Домаћица смештаја Снежа и кувар, познат по великим порцијама, бринули су да свако дете буде нахрањено и задовољно.

„Зближили смо се као тим, као што су се и деца зближила. Свако од нас се кући враћа са много више него што је донео на камп,“ рекли су предавачи.
Захвалност

Предавачи и организатори посебно истичу захвалност свим донаторима, без чије подршке овај камп не би био могућ. Њихова помоћ омогућила је да деца из изолованих средина проведу недељу дана испуњену смехом, игром, учењем и пријатељством – недељу која ће им остати као једно од најлепших сећања детињства. Такође предавачи се захваљују и Хуманитарној организацији Косовско Поморавље на овом искуству и што је организовала целокупни камп и окупила и њих и децу.

Трећа Летња школа у Штрпцу завршена је у сузама – али не од туге, већ од топлине и везаности која се створила за тих седам дана. Како је рекао један од малишана, Деспот:

„Не, не, не! Нећемо да идемо! Желим да останем још пет ноћи и још десет дана,“ рекао је један од најмлађих учесника ове школице.

И можда је управо та „нова математичка формула“ најбољи доказ да је Летња школа успела у својој мисији – да врати деци осећај безбрижности, слободе и заједништва.