ЗАШТО СУ НАС УБИЈАЛИ И ТРОВАЛИ УРАНИЈУМОМ: Без одговорних ни послије 17 година од бомбардовања СРЈ

Навршава се 17 година од НАТО агресије и бомбардовања некадашње СР Југославије и Србије, а за жртве, међу којима је био велики број цивила и дјеце, као и за разарање цивилних објеката, школа, болница до данас није нико одговарао, нити је отворено питање одговорности и ратне одштете.

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донесена је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту НАТО снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

У НАТО операцији, која је у Србији позната као „Милосрдни анђео“, осим људских жртава, повећаног броја малигних обољења, уништене животне средине, материјална штета процјењује се на више од 30 милијарди долара.

Током бомбардовања које је трајало од 24. марта до 10. јуна 1999. године убијено је најмање 2.500 лица, више од 12.500 рањено, кориштене су графитне бомбе, као и муниција са осиромашеним уранијумом, што је изазвало енормно повећан број обољелих о тумора, а те посљедице ће тек бити видљиве у наредним годинама.

Током 78 дана бомбардовања погинуло је или нестало укупно 1.008 припадника војске и полиције, теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 дјеце, рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље воде као нестале.

НАТО авијација је избацила више од 23.000 бомби и уништила око 50 одсто производних капацитета СР Југославије.

У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Први пут у историји ратовања погођена је једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ, односно у ноћи између 22. и 23. априла, у 2.06 часа бомбардована је зграда Радио-телевизије Србије у Абердаревој улици, у Београду, када је погинуло је 16 радника РТС-а.

Међународна организација за заштиту људских права „Амнести интернешенел“ је оцијенила да је то био намјеран напад на цивилни објекат и као такав представља ратни злочин, за који нико није одговарао.

Сами званичници НАТО почетком 2000. године изјавили да су РТС бомбардовали због пропагандне улоге коју је имао, „како би ослабили морал становништва и оружаних снага“, те да нису издали посебно упозорење иако су знали да се у згради налази много цивила.

И данас трају недоумице зашто се за НАТО бомбардовање једино у Србији користи назив „Милосрдни анђео“, с обзиром да је званични назив операције био „Савезничка снага“, а једна верзија каже да је забуну унио тадашњи кинески предсједник Ђијанг Цемин, који је назив америчког дијела операције „Племенити наковањ“ /Нобле Анвил/ погрешно изговорио на енглеском као „анђео“ /Ангел/.

Интересантно је да се и у образлагању тужбе, из маја 1999. године, коју је СРЈ поднијела Међународном суду праведе против чланица НАТО које су учествовале у бомбардовању, користи израз „Племенити анђео“ /Нобле ангел/.

Једини термин који познају званични документи НАТО је „Савезничка снага“, док је „Милосрдни анђео“ за њих непознаница.

НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом на више подручја Србије и Црне Горе, након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге УН надгледају мировно рјешење сукоба на Косову.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетјели из база у западној Европи, а касније и из САД.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО, а током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

Послије више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије и размјештање међународних снага, а потом и доношење Резолуције УН о Косову 1244.

Од тада, са простора Косова у више организованих појединачних и масовних насиља Албанаца над Србима, протјерано је више од 200.000 Срба, којима се и даље не дозвољава масовнији повратак.

СРЈ је 24. априла 1999. године Међународном суду правде у Хагу поднијела тужбу против осам држава чланица НАТО за прекомјерну употребу силе и геноцид приликом бомбардовања Југославије 1999. године, али је она одбијена 2004. године, уз образложење да овај суд није надлежан, јер СРЈ у тренутку подношења тужбе није била чланица УН.

Тужба је била поднијета против САД, Шпаније, Велике Британије, Француске, Белгије, Њемачке, Холандије, Португала, Италије и Канаде.

Ратни губици НАТО у људству и техници никада нису објелодањени.

Тагови: Југославија, НАТО