Зашто се Србима подмеће лажна дилема – ЕУ или БРИКС

Ако Европска унија жели да не пропада даље, треба да омогући Србији да буде и са БРИКС-ом, и са њом, али и да сама сарађује са тим блоком, оцењују саговорници Спутњика поводом дилеме „или ЕУ, или БРИКС“ која се у многоме вештачки намеће нашој земљи.
Дискусије на ту тему, како каже др Драгана Митровић са Факултета политичких наука, део су пакета не превише паметно осмишљеног који непрестано слушамо. Тако се ствара смутња и намеће прича да је Србија тобоже на путу ка ЕУ и да зато не треба да сарађује с БРИКС-ом.

„Али нисмо ми криви што ЕУ има индопацифичку стратегију јер јој је ваљда Индопацифик близу, а нема је према БРИКС-у. Нисмо криви што у Бриселу виде свет у неком искривљеном огледалу, немају реалну представу ни о себи, ни о свом пропадању. За нас је тешко схватљиво шта они раде са собом, својим друштвима и економији. Имају и за нас решења а она подразумевају да треба да будемо слепи следбеници обећања које се неће испунити. А не треба ни да буде испуњено ако ћемо као последњи јадници да будемо примљени у ЕУ кад се она смилује“, каже Митровићева уз подсећање да из Брисела уз то траже од Србије да се зарад европског пута одрекне дела своје територије – Косова и Метохије.

Шта БРИКС може да понуди Србији

Многе од тих држава, истиче она, биле су агресори на нашу земљу, признале тзв. Косово, подривају наш суверенитет, а с друге стране имамо интеграцију БРИКС која нуди толико добрих ствари а предводе је државе са огромним капацитетима.
По њеном мишљењу, за Србију би било паметно да користи све те могућности што не значи да залупи врата за сарадњу с било којом другом државом.
Уредник портала „Факти“ Ђуро Билбија указује да и у ЕУ већ постоје две земље које су, како каже, неформални БРИКС унутар ЕУ:
„Словачка и Мађарска кад би их извадили из ЕУ и примили у БРИКС не би морале ни у чему да се промене, остале би са истим односом у геополитичким релацијама и вредносним системима.“

Што се тиче Србије, Билбија је уверен да њена историја има конвергенцију са руском и да је за Србе важно пре свега да Русија буде велика сила и земља на свом, руском историјском путу.
„У том случају ми са Русијом не морамо да имамо ни заштитничке односе нити чак Уговор о слободној трговини али ћемо имати велику корист од тога што је Русија таква јер ће она да уравнотежи поражене снаге у Другом светском рату, успоставиће с Американцима баланс на светској сцени и сврнуће рогове америчкој хегеоминији. А нама ће да скину са врата овакву ЕУ, јер идући европским путем ми идемо у њихов кавез са позлаћеним шипкама. Са Русијом треба да имамо односе приближне онима какве имају Израел и САД. Али ни ЕУ неће моћи да остане оваква каква је и питање је да ли ће уопште да опстане или ће ићи ка савезу држава нација, а онда прелази на принципе на којима почива БРИКС“, предвиђа наш саговорник.

Опасност број 1 за САД

Коментаришући недавно одржани самит БРИКС-а у Казању, Митровићева напомиње да се, супротно западним предвиђањима пропасти овог скупа који је требало да покаже никад доказану изолованост Русије, испоставило да је то био један од највећих догађаја ове године.
Истовремено, у Казању су потврђени основни принципи због којих је БРИКС и основан, вредности због којих су се удружиле неке од најважнијих земаља света, а које се базирају на УН као кровној организацији и на међународном праву које свакој држави даје једнаке могућности на економски, политички, културни и сваки други развитак, на коришћење властитих ресурса и суверено управљање својом државом и ресурсима.
Насупрот америчкој хегемонији која је устројила читав свет тако да из њега исисава што више богатства, дошло је до таласа освешћивања које су предводиле Кина и Русија –ова прва као једна од највећих економских и финансијских сила, а друга, како каже наша саговорница, која је устала као феникс и коју је уздигао дух руског народа, креативан, снажан и укорењен у православљу.

БРИКС, објашњава професорка, поставља циљ да све земље, укључујући се у мултиполарни свет, могу да остваре своја права, а Русија и Кина имају магнетску моћ за глобални Југ и растуће економије нудећи им да учествују у стварању овог новог поретка.
Ствари се развијају како се не свиђа Западу, а Американци схватају да је Брикс за њих опасност број 1, констатује Билбија.
Економски механизми БРИКС-а
Он одбацује и тезу да концепт БРИКС-а није јасан а да док је тако ни Србија не треба да учествује у њему, указујући да је та организација већ почела формирање више платформи за сарадњу: појавиће се берза жита и берза метала а кинески председник Си Ђинпинг поручио је да БРИКС треба да игра једну од главних улога не само у светској економији и развоју, већ и у безбедности.

Митровићева подсећа да чланице БРИКС већ примењују механизме прекограничне билатералне трговине у националним валутама, што је привлачно и многим другим земљама, а да централне банке чланица овог блока већ неколико година озбиљно сарађују и изграђују механизме међубанкарских плаћања са избегавањем западних банака као посредника.
Такође БРИКС даје краткорочна средства за финансирање дефицита платног биланса како би спречио велике неравнотеже платног биланса земаља чланица, нова Развојна банка финансира велике пројекте, а постоји и сада већ испробан систем регистровања прекограничних плаћања заобилажењем западног система СВИФТ, набраја Митровићева.
Додаје да се ради и на оснивању агенције за осигурање тргововачких и других послова међу чланицама, док кад је реч о заједничкој валути она би за почетак била крипто валута с делимично златном и робном покрићу а заштићена свима доступном и безбедном блокчејн технологијом.

Због свега овога, закључује Билбија, велико је интересовање за БРИКС који ће, како је речено у Казању, поред девет чланица и десете перпективне – Саудијске Арабије, имати 13 партнера док је у реду за чекање још двадесетак земаља.