Зашто многима одговара монструозна лаж да иза протеста у Београду стоји Русија

Некоме је баш одговарало да за опскурне протесте у Београду и примитивне и безумне поруке којима се позива на агресију и насиље, оптужи Руска Федерација.

На томе су темељно радили и говорници на тим „демонстрацијама“ са којих су послате екстремистичке поруке, али и бројни аналитичари који су тобожњу одбрану државе и председника Србије искористили да нападну Москву.

Колико је лажна теза демонстраната да они заступају интересе Русије кад позивају на оставку председника и кад власт прозивају за издају, толико су бесмислене и сумануте оптужбе да иза радикалних демонстраната стоје Вагнер, руске безбедносне службе, Путин лично.

Потпуно је лудило да се током изговарања порука „Ко потпише, њега убише“, и током најављивања још страшнијих ствари од немира у Београду, говорници сакривају иза Руске Федерације.

Исто толико је злонамерно и опасно да они који политички бране државне институције, али истовремено раде за западне интересе, лове у мутном и сладострасно окривљују Руску Федерацију за идиотске поруке које демонстранти испаљују испред Председништва Србије.

Колико су манијачке замисли појединаца да могу неким насилним идејама да изазову преврат у Србији, толико су опасне идеје евроатланских аналитичара и плаћених утицајника који једва чекају да чују поруке којима се потпаљује насиље да би за све окривили Руску федерацију.

Званична Русија гради најбоље односе за Републиком Србијом и никада ниједан државни функционер из Москве није оптужио Београд за издају своје државе.

Званичној Русији једино може да одговара политичка стабилност у Србији јер је то једина земља у Европи која јој није увела санкције.

Званичној Русији, што је више пута децидно поновљено, одговара свако решење за Косово и Метохију које буде буде прихватљиво за Београд и српски народ.

Званична Русија никада се није, за разлику од Запада, уплитала у унутрашња политичка питања у Србији нити је оспоравала стратешки државни курс Београда.

Званична Русија је готово у зарез имала идентичан став као Београд према немачко-француском предлогу за Косову који у својој суштини значи фактичко признање лажне државе.

Односи Владимира Путина и Александра Вучића су веома пријатељски и председник Србије је добитник највишег признања Руске федерације – ордена Александра Невског.

Чак се и у честиткама Бајдена и Путина поводом дана државности Србије види која земља уцењује, условљава, намеће своју политику, а која земља широког срца честита велики празник.
И зато, веома је опасно што маргиналне организације исказујући своје фрустрације покушавају да „увуку“ Русију.

Исто тако, важно је открити прозападне војнике који одмах покушавају да лове у мутном и да стварне акције евроатланских обавештајаца маскирају наводним активностима Кремља.
И једно и друго је дубоко покварено и перфидно.

Политика Русије према Србији јасна је и транспарентна. Нема потребе нико да је тумачи.

Ни за митиганшким говорницама ни у јутарњим програмима.