Током недавног снимања серијала „Спутњик на српском Косову“ уверили смо се да Богородица Љевишка, призренски храм заштићен као светска културна баштина, тешко оштећен у погрому 2004, још није обновљен. Поражавајућа је и чињеница да је црква без струје већ деценију и по.

Свештеник који о њој брине, отац Ђорђе Стефановић изјавио је за Спутњик да ни Унеско ни српска страна нису претерано заинтересовани да се проблеми реше.

После Унескове Донаторске конференције у Паризу 2005. године урађени су конзерваторско-рестаураторски радови на 350 квадрата фресака, а укупна квадратура је око 650 квадрата, дакле, нешто више од пола посла. О увођењу струје у девастирани храм није било ни говора.

Може ли Београд да осветли Богородицу Љевишку

Званично смо се обратили Министарству културе Републике Србије са питањем да ли је Србија покушала, односно да ли има могућност да сама уради рестаурацију до краја.

Саветник у Сектору за културну баштину Александра Фулгоси каже да је, у складу са нашим законима, за Љевишку надлежан искључиво Републички завод за заштиту споменика културе, управо због тога што је она споменик од изузетног значаја за Србију и уписана је на листу светске баштине Унеска у опасности.

„Летос смо имали састанак на којем смо закључили да током ове зиме Републички завод за заштиту споменика културе треба да припреми пројекат, документацију којом ће прецизно предложити мере и начине рестаурације делова живописа који до сада нису конзервирани и рестаурирани, тако да ћемо, када тај пројекат буде готов, имати не само предлоге техничких решења, већ и процену финансијских средстава која су потребна за цео тај подухват“, каже Александра Фулгоси.

Она додаје да је Републички завод више пута слао своје екипе на терен. Реч је о стручњацима које се баве хемијским испитивањима и сликарима конзерваторима. Они, истиче, прате стање свих параметара, пре свега влаге, температуре, светлости и осталих фактора, како би могли да претпоставе који би најбољи метод рестаурације и конзервације био примењен.

Одговор на питање зашто се последњих 15 година стање само прати, а ништа конкретно на обнови цркве не ради, у надлежном министарству нисмо добили. Потражили смо га и у Сталној мисији Србије у Унеску. Тамо су нас упутили на Министарство спољних послова, у којем нису били расположени за разговор, већ су нас вратили на Републички завод за заштиту споменика. И тако у круг.

Београд блокиран да делује

Јасно је да обнова Цркве Богородице Љевишке у највећој мери зависи од чињенице да је Београд политички блокиран да делује на територији Косова и Метохије. О томе за Спутњик сведочи бивши амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић, током чијег је мандата Косово два пута спречено да уђе у ту организацију.

Он каже да судбина Богородице Љевишке може послужити као верна и тужна парадигма страдања нашег духовног и културног наслеђа од кад постоји самопроглашена држава „Косово“, на чију страну се ставио један део међународне заједнице.

Прва мисија Унеска која је боравила на Косову 2001. године проценила је да се финансира укупно десет пројеката: четири џамије, један шадрван, један базар, две албанске стамбене куле, један манастир и једно српско село. Средства предвиђена за обнову објеката османске баштине била су четири пута већа од оних намењених обнови српских споменика — и то о нечему говори, каже Танасковић.

„После погрома шест српских духовних и културних добара стављено је на Листу светске баштине у опасности, што је само по себи значајно, али без адекватне промене односа према омеру издвајања новца за обнову културног наслеђа на Косову. Политичка блокада условила је и институционалну. Све док се политички статус ’Косова‘ на неки начин не разреши и не формализује, биће веома тешко остварити ефикасно деловање на пољу заштите и обнове наших светиња. То је реалност, али она никоме у Србији не би смела да буде оправдање да се на овом плану максимално не ангажује, користећи се свим расположивим могућностима и путевима, а њих увек има“, сигуран је Танасковић.

И Љевишку третирају као албанску

Он објашњава да обнову Љевишке и других цркава успорава чињеница да се наши споменици у косовским документима званично воде као сегмент албанске културне баштине и као такви се јавно представљају.

„Недуго после бомбардовања, директор новооснованог Албанског националног музеја у Призрену Мухамед Шукрија од представника немачког Кфора службено је тражио да Црква Богородице Љевишке и Свети Арханђели буду предати у надлежност тог музеја. За Богородицу Љевишку се и данас тврди да је првобитно била једна од најстаријих албанских римокатоличких катедрала. Јасно је да би учлањењем у Унеско тај фалсификаторски псеудокултурни инжењеринг добио снажан подстицај и отворен нови институционалан простор за афирмисање на међународном плану. Срећом, бар засад, реалне шансе за то су из више разлога веома мале“, каже Танасковић.

Коментаришући покушаје такозваног Косова да уђе у Унеско, али и заштиту саме Љевишеке, Александра Фулгоси из Министарства културе каже да онај ко жели да се бави заштитом мора да имате три основне ствари: пре свега документацију, доказ о томе шта је рађено на споменицима културе, затим знање и искуство на конзервацији и рестаурацији, али и људе који могу да обаве тај посао.

Новац за обнову није проблем

„Те њихове институције немају стручњаке који су релевантни и квалификовани за конзервацију и рестаурацију живописа, за зидно сликарство какво поседују наши средњовековни споменици. Србија је чланица Унеска, као таква сваке године га извештава о стању конзервације и другим питањима у вези са споменицима који су уписани на Листу светске баштине у опасности, па тако и о Богородици Љевишкој.“

Дакле, Србија има документацију, знање, искуство и људе. Наша саговорница је уверена да новац за обнову Љевишке такође неће бити проблем, јер је буџет Србије стабилан. Рекла нам је и да у Републичком заводу за заштиту културе, упоредо с планом обнове, раде на пројекту декоративног осветљења, Љевишке која је петнаест година у мраку.

Бићемо упорни да сазнамо шта Министарство иностраних послова, односно Стална мисија Србије у Унеску тренутно чини како би се преко посредника, јер званичних контаката нема, привремени органи у Приштини одобровљили или натерали да стручњацима земље која о Љевишкој брине омогуће да спрече даље пропадање тог бисера светске културне баштине.