Србија ће се у наредних неколико месеци суочити са три мине које јој спремају западне земље и Европска унија. Крајњи циљ је да нас притерају уза зид и приморају да се дистанцирамо од Русије и потпишемо обавезујући документ са Косовом уколико желимо да наставимо интеграције.
Прва мина чека нас у стратегији проширења ЕУ на западни Балкан, која ће бити званично представљена пред Европским парламентом у Стразбуру 6. фебруара. Иако се то раније није помињало, по последњој радној верзији овог документа, у њему ће индиректно али потпуно јасно бити затражено од наше земље да изабере између ЕУ и Русије. У нацрт стратегије којим се то предвиђа увид је имала хрватска агенција ХИНА, а та верзија потврђена је и у дипломатским круговима у Београду. Како сазнаје Српски телеграф, до пре неколико дана нацрт је био без одредби које се односе на Србију и Русију, међутим, оне су убачене на инсистирање групе изразито антируских земаља (Пољска, Хрватска, балтичке државе…).
Притисци у низу
1. Објављивање стратегије за западни Балкан у Стразбуру (6. 2. 2018)
2. Представљање годишњег извештаја Европске комисије о напретку Србије (април 2018)
3. Ванредни самит ЕУ и лидера западног Балкана у Бугарској (мај 2018)
НИШТА НИЈЕ СЛУЧАЈНО
Да све буде још горе, како сазнајемо, други пут ће нам исти захтев бити изнет у априлу, када буде објављен следећи годишњи извештај Европске комисије о напретку Србије у ЕУ интеграцијама, док је последњи ударац на Србију предвиђен за мај, на ванредном самиту ЕУ и лидера западног Балкана у Бугарској.
Појачавање притисака у овом тренутку није случајно, као што није случајно ни што иза њих стоје пре свега државе које су највећи амерички сателити у Европи. Наиме, Вашингтон је и те како уплашен формирањем јаке осовине Меркелова-Макрон, која је као један од приоритета истакла одвајање од САД и намеру да „Европа своју судбину узме у своје руке“, као и најаву ублажавања санкција Русији. Због свега тога кола се по ко зна који пут ломе на Србији, коју сви, с правом, виде као највећег пријатеља Москве у региону…
Уредник Новог стандарда Жељко Цвијановић каже да је порука више него јасна:
– Суочавамо се са три по нас врло тешка датума у овој години. Ова стратегија показује да нам следе не само политички притисци већ и отворене претње, опасност од тероризма, намештања у медијима, прављење вештачких афера, као и додатни непријатељски импулси из региона. У једном тренутку одрицање од Косова и одрицање од Русије постаће једна тачка јер, док се не одрекнете Русије, постоји нада да се Косово у неком сутрашњем распореду снага врати. Ако се одрекнете те заштите, онда сте се фактички одрекли свега.
ПОРУКА ИЗ БУДИМПЕШТЕ
Спољнополитички аналитичар Душан Пророковић додаје да ту није крај:
– У новембру сам био на једном великом скупу у Будимпешти којем су присуствовали представници ЕК и они јасно кажу да се од Србије очекују да дозволи учлањење Косова у УН до краја 2019, а затим да се што пре имплементира поглавље о спољнобезбедносној политици ЕУ. То значи увођење санкција Русији, али и заокрет у политици према Кини, коју ЕУ сада посматра као претњу.
Он додаје и да би за нас било погубно да пристанемо на све захтеве који ће пред нас бити изнети.
САТНИЦА
– Стратегија проширења биће представљена 6. фебруара, током пленарног заседања Европског парламента у Стразбуру
– Колегијум ЕК којим ће председавати председник Жан-Клод Јункер састаће се тог јутра и усвојити финални текст стратегије
– Комесар за проширење Јоханес Хан представиће стратегију пред посланицима ЕП истог дана у 15 часова
– У то време стратегија ће бити обелодањена јавно, преко портала европских институција, као и медија