Запад и спонзори антисрпског плана жестоко уздрмани: Колико им треба за „корекцију“

Застава УН – Sputnik Србија, 1920, 26.04.2024
© AFP 2023 / FEDERICO PARRA

Одлагање стављања резолуције о Сребреници на дневни ред Генералне скупштине УН указује да су њени предлагачи евидентно уздрмани и поколебани треба ли да гласају за њу. На то указује чињеница да су предлагачи објавили да су резолуцији потребне „корекције“. Све то указује да је српска делегација урадила одличан посао.
Овако некадашњи амбасадор при УН, Бранко Бранковић, коментарише одлуку предлагача, да се одложи гласање о предлогу резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН.

Подсећамо, амбасадор БиХ при УН Златко Лагумџија је без одлуке Председништва БиХ, а уз спонзорство Немачке и других чланица НАТО, предложио да Генерална скупштина УН усвоји резолуцију о наводном геноциду у Сребреници.
Овај предлог je уздрмао читав регион и изазвао још једну кризу у БиХ, не само зато што је предлог поднет на незаконит начин, мимо процедура, закона и дејтонског споразума. На предлог резолуције Република Српска, али и Србија, гледају као на покушај да се српски народ прогласи за геноцидан, а Република Српска за геноцидну творевину, чиме би била отворена врата за њено потпуно развлашћивање.
Србија урадила лавовски посао

Међутим, према Бранковићевим речима, објава да ће гласање о резолуцији бити одложено и пре него што је дошла на дневни ред Генералне скупштине указује да се чланице УН колебају да ли да гласају за њу. Предлагачи и спонзори очигледно нису сакупили довољан број гласова, несигурно је колико ће се држава уопште појавити када дође до гласања.
Све то говори да је српска делегација урадила, како Бранковић каже, лавовски посао. Подсећамо, председник Србије Александар Вучић формирао је Њујорку посебан штаб за разговоре са чланицама УН-а о резолуцији, одржани су бројни састанци и изгледа да су напори наших дипломата дали резултате.

Српска делегација је учинила максималан напор и свим чланицама УН-а указала је на праву слику о чему се ради у случају Сребренице.
„Истовремено, мислим да је доста утицала и изјава Ефраима Зурофа, шефа Центра „Симон Визентал“ који је јасно и гласно рекао да је у Сребреници било ратног злочина, али није било геноцида. Иако су многе државе које су предлагале резолуцију учиниле максимум да се она усвоји, вршиле су очигледно невиђене притиске на разне земље, али те земље су након објашњења са наше стране, дошле до одређених сазнања које до сада нису имале“, објашњава наш саговорник.

„Корекција“ значи да резолуцији не цветају руже
Јако је важно што је, како га Бранковић назива, незаконити амбасадор БиХ при УН-у, Златко Лагумџија објавио да гласања неће бити 2. маја, јер, како је рекао, треба извршити одређене „корекције“ у резолуцији. Лагумџија је, подсећамо, рекао да се текст резолуције шаље на ревизију, наводно, уколико још неке државе имају неке предлоге на текст и наговестио да би до гласања могло доћи 6. маја.
Међутим, тврдња да се резолуција повлачи ради корекција, помало је сумњива јер, корекције би могле да се изврше за неколико сати, а овде се говори о одлагању од неколико дана.

„Очигледно да не знају шта ће и како ће, шта могу да убаце, а шта да избаце да би резолуција била усвојена“, истиче Бранковић.
Сада би требало инсистирати на томе да се о резолуцији уопште не гласа, односно да уопште не дође на дневни ред. То би у оваквој ситуацији могло и да уроди плодом, сматра он.

Тако испада да је одлагање гласања резултат чињенице да су многи поколебани треба ли да гласају за њу, а Запад ће сасвим сигурно удвостручити притисак. Заправо, поставља се питање како могу да поправе ситуацију у којој је упитно колико ће држава присуствовати гласању.
„Запад прави процене, које су земље за, које су против и праве калкулацију, па гледају где треба да притисну, где треба да попусте. Али, чим, како рече Лагумџија, треба извршити неке корекције, то је већ врло озбиљна ствар у смислу да за ту резолуцију не цветају руже“, закључује Бранковић.

Никола Јоксимовић
?>