Заједничка изјава учесника Кримске платформе: Да ли се и Србија прикључила?

Трећи самит међународне Кримске платформе, форума на коме се заговара „ослобођење Крима највероватније војним путем“, објавио је данас Заједничку изјаву својих учесника, међу којима су и генерални секретар УН Антонио Гутереш, шефица дипломатије Немачке Аналена Бербок, премијер Грчке Кирјакос Мицотакис, италијанска премијерка Ђорђа Мелони, државни секретар САД Ентони Блинкен…

Србија је јуче први пут била присутна на овом антируском скупу, а премијерка Ана Брнабић огласила се видео-поруком учесницима и навела да Србија поштује патње украјинског народа, али није коментарисала циљеве самита, нити је споменула или осудила Русију за, како остали учесници и организатори експлицитно кажу, „агресију и окупацију дела државе“.

Српска премијерка је пажњу усмерила на решавање хуманитарне кризе, као и донацију у роби и медицинској помоћи народу са подручја захваћених сукобом.

На другој страни, хрватски и бошњачки члан Председништва БиХ Жељко Комшић и Денис Бећировић изнели су низ запаљивих ставова и оптужби, како на рачун Русије, тако и алудирајући на Србију.

Њихове изјаве, као и само учешће на самиту, амбасада Руске Федерације у БиХ окарактерисала је као непријатељски чин, а из Републике Српске послата је порука да став који су Комшић и Бећировић исказали није званичан став Председништва БиХ, јер за тако нешто нема сагласности српског члана Жељке Цвијановић.

Заједничка изјава учесника звучи као небројено пута поновољена збирка пропагандних говора западних званичника и председника Украјине Владимира Зеленског.

У тексту заједничке изјаве учесника Кримске платформе исказује се „непоколебљива подршка Украјини у борби против руске агресије“

„Осудите континуирану агресију Руске Федерације на Украјину и нагласите потребу за пуном одговорношћу, укључујући и за свако кршење међународног хуманитарног права и међународног права о људским правима, као и за бројне нападе на цивилну инфраструктуру и за све почињене ратне злочине у Украјини и присилно премештање и депортацију украјинског становништва, укључујући малолетне особе, истичући с тим у вези значај рада Међународног кривичног суда, и даље осуђујући политички мотивисано узнемиравање, затварање и кривично гоњење цивила“, стоји у завршној изјави.

Учесници, или онај ко им је заједничку изјаву написао, на крају позивају и друге државе и организације да се придруже иницијативи за свеопшту осуду Руске Федерације.

Србија само присутна

Како РТ Балкан незванично сазнаје, ову декларацију, односно Заједничку изјаву свих учесника Србија, није потписала. Наш извор, штавише, напомиње да се Србија заправо уопште и није придружила Кримској платформи, већ је своје учешће свела само на приложену премијеркину видео-поруку.

Да је позиција Србије ипак другачија у односу на остале са Кримске платформе, сугерише и данашњи састанак министра спољних послова Ивице Дачића са руским амбасадором Александром Боцан-Харченком.

Уместо тешких речи попут оних које су изречене на рачун двојице чланова Председништва БиХ, из амбасаде РФ у Београду је, наиме, саопштено да је „одржана садржајна размена мишљења о низу актуелних међународних тема, наглашена је опредељеност за даљи развој руско-српске сарадње“.

Најзад, у прилог тумачењу да је позиција Србије била другачија говори и податак да је на званичном сајту Кримске платформе наведено да је Србија само била „присутна“ током јучерашње дискусије.